По прочитаном Јеванђељу, Преосвећени Владика Јован се обратио верном народу беседом:

“У име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, ми често знамо да прецењујемо себе. Да о себи много високо мислимо. Да прецењујемо своје моћи, своје снаге па нам се неки пут чини како смо моћни како смо силни. И тако човек, у ствари, се издваја од заједнице и мисли како му нико не треба јер је моћан и снажан и на положају. Међутим, има и таквих тренутака када се осећамо тако слабим и немоћним, неспособним скоро да било шта учинимо добро. То су два различита стања и ту човек треба да буде мудар. Да у првој се не понесе, а у овоме другом не падне у очај или како наша изрека народна каже: “У добру се не понеси, а у злу се не покуди”. Човек када осети такву немоћ своју да му је дато да се сети онога који може моћ да му да. Који нас може оснажити, окрепити и помоћи да се ослободимо од свога ега, гордости и надмености. Ако човек није изгубио веру онда се он враћа у нормално стање. Нормално стање је да ми живимо у Богу и по Богу. Да ми себе не узносимо и себе не величамо него да други, видевши нашу веру и наша добра дела, нас хвале. Када човек дође у такво стање онда му се и вера повећава ако је није изгубио мпре. Зато ове мудре речи Апостола Павла које смо сада овде чули у прочитаном Апостолу где он каже хришћанима: “Браћо, јачајте у Господу и у сили и моћи Његовој. Обуците се у свеоружије Божије да бисте се могли одржати против лукавства ђавољега. Јачајте у Господу”. Браћо и сестре, човек је јак само Господом. Човек је јак у оном духовном стању онолико колико је његова вера. Човек је заиста прави човек када је у Господу. Ван Господа човек је само једна сенка, слабост, једна трска коју може сваки ветар да дуне и обори. Када смо у Господу и са Господом нема те ђавоље силе и невоље да нас може савладати. Зато је важно да не изгубимо веру. Ова поука и порука светог Апостола Павла говори нам како да ојачамо јер смо слаби. Како да се одржимо у искушењима и невољама и како да се одупремо свим недаћама. Зато нам и Апостол говори:”Јачајте у Господу”. У Господу је сила, моћ и снага. Ако узмемо у обзир сва наша искушења свакодневна, све наше слабости, муке, патње, невоље, туге, болести, св е што нас сналази, а и нашу немоћ и способност да се одупремо, онда ћемо видети да заиста без Бога не можемо ништа добро да учинимо. Не можемо у добру да јачамо. Без Бога, што каже наш народ, ни преко прага. Одвоји ли се човек од Бога, онда на њега све нечастиве силе насрћу. Тако човека слабе и нуде му лукавство да је он тек јак ако не верује у Бога. Зато нам је потребно да се избавимо из свих тих потешкоћа и недаћа те тада тек човек схвати да му је потребна моћ и помоћ Божија и да је управо Апостол Павле у праву када нам саветује да јачамо у Господу и у сили и у моћи Његовој. Како можемо ми да јачамо у Господу? Тако што ћемо се испуњавати силом Господњом, а сила Господња се налази у Светим Тајнама и врлинама. Сила Господња налази се у вери. Све је могуће ономе који има вере. То нам стално Господ кроз Свето Јеванђеље говори. Вера је та која нас носи. Вера је та којом ми усељавамо Бога у себе. Ми кроз веру јачамо у Бога и кроз јеванђелски и хришћански живот. У Јеванђељу можемо наћи одговоре за сва наша стања али зато треба да читамо Јеванђеље са разумевањем и побожношћу. Није само довољно да га читамо и научиумо него и да се трудимо да Јеванђеље и испунимо. Господ није рекао благо ономе који научи. Научити данас може свако. Данас многи знају и цело Јеванђеље напамет али је питање да ли живе по Јеванђељу. Није важно колико научимо него колико испунимо од онога што смо научили. Дакле, живи ли човек у ономе што је Христово и обуче ли се човек у Христа, он, управо, јача у Господу. Заиста, многа нас искушења. Многе нас невоље сналазе због нашег удаљавања од Бога. Када се човек удаљава од Бога као да се налази на некој пучини, острву где нема нигде никога. Онда човека хвата страх и немоћ. Дакле, браћо и сестре, кроз наша удаљавања од Бога ми се излажемо опасностима. Излажемо се греху и смрти. Када се човек удаљи од Бога онда је он већ духовни мртвац али када је са Богом онда је он победник и греха и смрти и ђавола. Зато нам Свети апостол Павле каже да се можемо успротивити лукавству ђаволском. Човек треба да се отвара према Богу да би се Бог кроз наше отворено срце уселио кроз нас.

Овај је живот привремен, као што сви знамо. Ма колико мислимо да можемо да се овде овековечимо, не можемо, браћо и сестре. Живот је дар Божији и Бог га узима кад Он хоће. Бог овај наш овоземаљски живот узима управо у право време, а право време за нас најбоље зна Бог. Зато се често питамо када видимо неког човека који чини стално зло, а има дуг живот, што му не узме живот. Није Бог као ми људи. Бог чека и тражи не би ли се тај човек покајао. Да не може сутра казати да му је Бог ускратио време за покајање. Будимо са Богом да би Он био са нама јер Божија моћ и сила су изнад лукавства ђавољега. Сећате се оне приче када је Господ дошао да исцели оне болеснике Гадаринске. Ђаво из човека говори што си дошао пре времена да нас мучиш. Зна да ће бити побеђен. И ми знамо да, ако се служимо лажима, једног дана ће то бити откривено. Ђаво се плаши доласка Христовог јер зна да ће бити повређен али се зато ми хришћани радујемо Христовом доласку јер знамо ако смо живели Јеванђелским животом да ћемо добити награду. Која је то награда? Царство небеско, живот у вечности, живот са Богом и живот по Богу.

Зато браћо и сестре, Богу се обраћајмо, у Бога верујмо, Богу се молимо да не паднемо у искушење. Зато и читамо ону најзначајнију молитву свакога дана … и не уведи нас у искушења него нас избави од злога, од зла. Трудимо се да живимо колико толико часно и поштено. Немојмо обмањивати друге са својим лукавствима јер онај који обмањује другога прво је обмануо себе. Да се Богу молимо, да тражимо Божију заштиту и помоћ да ојачамо у Богу, а кад ојачамо у Богу нема те силе ђаволске, нема тог лукавства ђаволскога које нас може савладати али зато не смемо да изгубимо веру ни труд. Да се трудимо да добро чинимо. Да се трудимо да оно што нам је дато да испунимо ако хоћемо да се спасемо. Испунити значи сачувати. Нека нам Господ помогне да ојачамо у свим невољама. Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије Светим Тајнама се причестио верни народ, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић