Након Свете Литургије, Његово Преосвештенство, Епископ шумадијски Господин Јован служио је опело протојереју-ставрофору Милану Бороти уз саслуживање многобројног свештенства Српске православне цркве.
Владика се од проте Милана, у име свих присутних, опростио следећим речима:
“У име Оца и Сина и Светога Духа.
Ожалошћена породицо, часно свештенство, преподобно монаштво, браћо и сестре. Богу се помолисмо у овом светом храму за душу новопредстављеног слуге Божијег Милана протојереја, који је Богу служио толике године и онако како доликује православном свештенику и нама као потомцима наших светих предака који су знали свагда и у миру и у рату, у борбама за слободу увек бити остати људи и народ Божији. И то је оно што је најбитније, и што је најважније, јер по речи Божијој, пред Њим, Свесилним Богом, величина се мери и добива управо величином служења. Онај ко хоће да буде први, нека буде последњи каже Господ, а онај који хоће да буде највећи нека служи свима.
Браћо и сестре када бисмо се само ове две реченице Христове придржавали како би нам живот био лепши духовнији и радоснији. Јер Син Човечији, није дошао да њему служе, него је Он дошао да служи и да да живот свој, да жртвује себе за многе. И то је браћо свештеници, оно што треба увек да нас побуђује у свим приликама у овоме свету. Служење Богу и ближњима и на тај начин управо том службом, ми ћемо се моћи исправити када изађемо пред Господа Христа када нас Он призна за своје. То је оно што је најважније браћо и сестре када пођемо из овога света и када дођемо пред лице Божије да нас Он призна и позна. Мислим да неће бити веће невоље и муке и осуде, него када изађемо пред лице Божије него када Господ каже: Не познајем те. Како Отац да не позна дете своје? Како Отац да не позна народ свој? Ако ми будемо у Оцу, и Бог буде у нама, и Богом живимо и деламо у овом свету, препознаће нас Бог, и још ће нам казати: Добри и верни слуго, над малим си ми био веран, над многима ћу те поставити, уђи у радост Господа свога. Заиста браћо и сестре нема радости без Бога. Зато ми и када испраћамо наше покојнике, и када се раздвајамо од њих, не очајавајмо, јер знамо да ће Господ утешити и онога кога данас испраћамо молитвено пред лице Божије, а утешити његове најмилије и све нас који смо такође познавали и који смо заједно живели са оцем Миланом. Богу се молећи за душу и оца нашега Милана, ми браћо и сестре понављам да треба да имамо у виду да тај час чека нас. Све нас на земљи пролази и слава и богатство и моћ и сила и власт, и новац, све пролази али џаба ако са тим што пролази ми губимо и своју душу. Шта ћемо дати за откуп наше душе за коју Господ каже да је скупља и вреднија од целога света?
Данас се опраштамо од оца нашег Милана, супруга, родитеља, деде, али изнад свега опраштамо се од пастира Цркве Христове. Отац Милан је сав свој свештенички век провео не у удобности, него, како ми је говорио лечећи ране свога народа, које су га до смрти болеле. Болеле га ране за свој народ, али болело га и за своје место где је рођен, за својим крајем га је болело и душа и срце како је знао то да каже. Оца није запамтио, зато се свио на крилу своје мајке, и са њом преживљавао оно што су преживљавали сви православни Срби у Хрватској. Господ је отворио срце владике шумадијског Саве који је примио и њега и његову породицу и дао им хлеб и дом. Тај велики владика Сава заиста је био човек осећања. Човек који је знао да њега боли рана сваког другог човека. Зато данас, ми смо певали браћо и сестре, блажен је онај којег си изабрао и примио Господе. То смо понављали неколико пута у овом чину опела. Зато се ми молимо да је блажен пут нашег проте Милана кога је Господ изабрао, и позвао ка себи, у време када Господ зна када је то најбоље и за њега када је то најбоље и за све нас. Дакле, браћо и сестре ми да се молимо Богу да Бог, као што га је Бог обдарио да буде свештеник у роду, да настави да служи тамо у Царству Небеском.
Зато, на растанку памтимо нашег проту Милана. Највише ћемо га памтити ако се будемо молили за његову душу. Када се будемо молили ми ћемо га се и сећати и сачувати од заборава, ако се будемо молили за њега, ми ћемо уствари разговарати са њиме, и чекати и наше време када Господ буде хтео да нас позове да нас опет сједини са нашим милим и драгим Миланом. Да се помолимо Господу да његову душу смири у Царству Небеском у наручју Аврама, Исака и Јакова и његовој породици да да утеху, а утеха је у Богу, утеха је у вери а утеху и свима нама који као људи осећамо тугу али не очајавајмо. Нека ти је срећан пут у Царство Небеско драги оче Милане. Опрости ако смо се шта огрешили о тебе, и молимо те моли се за нас, када будеш код Господа. Бог да му душу прости!”
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
После опела, Трпезу љубави у спомен проти Милану, уприличила је супруга Ружица са породицом.
Вечан ти помен и Царство небеско! Христос воскресе!
