Након прочитаног јеванђељског зачала, Епископ Јован се свештенству и верницима обратио речима: “Ко зна шта је Литургија, он зна и шта је Црква и ко зна шта је Црква, тај зна и шта је Литургија. Литургија треба да буде наш живот. А то знаћемо ако се заиста трудимо да литургијски живимо. Литургија је обнављање, доживљавање свега онога што је Господ чинио за нас и за наше спасење. Литургија обједињује све, сва времена и прошла времена уједињује са вечним временом. Вечно време је Царство небеско. Вечно време је Христос. Ако знамо с ким се ми сусрећемо на Литургији, онда ће мо и зажелети да се припремимо за свету Литургију. А ми се на Литургији не само сусрећемо са Христом него Христа и примамо у себе. А кад човек прима Христа у себе он у ствари прима све благодатне силе. Онда човек, хришћанин, постаје сила, као што су апостоли. На Тајној вечери казана је сва тајна Христових следбеника.

Можемо се запитати откуд Хришћанима та Божанска моћ и стваралачка сила? Откуд Христос у следбеницима Христовим. Откуд им у ствари тај Дух Свет? А Дух Свети је тај који нас води и руководи. Дух Свети управља Црквом. Зато је Црква непогрешива. Господ Христос је чокот, а ми лозе на том чокоту. Као што лозе на виновој лози, док су на чокоту оне расту и доносе плод, јер црпе силе из чокота које хране лозе. Сви ми који смо накалемљени на Христа, а сви смо накалемљени самим крштењем, треба да знамо да смо лозе на том чокоту – Христу.

Она лоза која доноси пло, домаћин потрањује, али она која не доноси плода сече се и у огањ баца. Човек је позван да рађа, плодове добре. Да се од тих плодова хране сви. Све док смо у Цркви и са Црквом имамо наду на спасење. Ми Цркви требамо да служимо, а не да се Црквом служимо. Кад служимо Цркви служимо Богу, служимо небу, служимо земљи, служимо другим људима. И зато је Христос рекао тако да се светли светлост ваша пред људима да виде ваша добра дела и да прославе Оца вашега који је на небесима. Добра дела, то је оно што краси човека. Дужни смо да се трудимо да чинимо добра дела, онако како то каже апостол Павле добро чините да вам се не досади.

Једна кап зла може да загорча цео океан. Једна кап зла у човеку може да помути целога човека и ум и разум и срце и све да помути у њему. Помућен човек је слуђен човек. Слуђен човек не може здраво да размишља. Али затоаАко је човек са Христом и Христос у том човеку све се у њему бистри, бистри му се ум, он другачије мисли, чисти му се душа, чисти му се срце. Бог обитава код оних који су чиста срца. Ми људи често знамо да прецењујемо своје моћи и своје снаге. У ствари човек је слаб и немоћан без Бога, а са Богом је заиста јак. Онај који је са Богом неће да истиче себе, него ће ставити Христа испред себе, па ће ставити и другог човека испред себе. Просто ће избрисати из своје главе оно ЈА.

Све док истичемо своје ја у великој смо опасности. Али ако то ја заменим са Богом, заменим са другим онда ћу другачије да се понашам. Нећу истицати себе, него ћу истицати другога. Хвалити другога.

Господ Христос каже, без мене неможете чинити ништа. Заиста човек без Бога не може учинити никакво добро ни племенито дело. И ако учини неко добро и племенито дело, а није учинио то Бога ради, већ себе ради, да би га други хвалили никакве користи од тога дела неће бити. Неће нам то служити на спасење, већ на гордост. Почећу да се хвалим.

Када Христос каже без мене не можете чинити ништа, Он говори о добру. Једино што ми чинимо без Бога је зло. Ко је у истини он је у вечности. Истина је једна, а то је Христос. Зато је Христос једини могао да каже Ја сам Пут, Истина и Живот. Христос је власник добра, Он је давалац, Он је надахнитељ свеколиког добра. Он даје моћи, даје силе, даје снаге човеку да и он чини добро, али само са Христом и у Христу. Али за све је потребна вера, јеванђелска вера, она јака. Вера за коју Господ каже да може и брда да премешта. Без вере неможете чинити ништа, а са вером можете све. Кад верујемо тада и волимо, тада и поштујемо, тада и исповедамо и љубав и наду. Исповедамо све оно што је Христово. Човек треба да има бистар ум, да разликује добра од лоших дела. Ми треба да чинимо хришћанска дела, а хришћанска дела јесте вера у Бога. Хришћанска дела јесу врлине хришћанске. Врлине хришћанске оплемењују човека, оне улазе у цело биће човеково. Хришћанство је победа над грехом, над смрћу и ослобођење од греха и смрти.

Онај који прецењује себе тај нема смирења, онај који не може да прихвати другога човека он нема смирења, тај нема ни вере. Ко има вере има и љубави, а он ће волети и свакога човека".

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Велики број присутних верника се причестио Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа.

Након, Свете Литургије уприличена је трпеза љубави и благодарности од стране настојатељице манастира мати Евгеније, њеног сестринства, као и верног народа левачког краја.

јереј Бојан Стојадиновић