Чтецирали су богослови светога училишта Јована Златоустог, док су за певницом појали свештеници и верни народ.

Преосвећени је тумачећи Јеванђеље у којем Христос говори о блаженствима, истакао је да када се човек често узда у себе: “Често пута заборављамо да је човек слаб. Свети апостол Павле говори да ко стоји нека пази да не падне. Када снађу човека невоље и када га опхрва болест, он тек тада схвата да треба да тражи помоћ. Ако је верујући човек онда ће му вера помоћи да се он преобрази, да он затражи помоћ браћо и сестре. Ако је верујући и ако чита Свето Писмо онда ће се он сетити Христових речи које је Христос рекао: “Без мене не можете чинити ништа”. Без њега, без Господа Христа, ми браћо и сестре не можемо чинити ништа. Човек без Бога не може учинити никакво добро и племенито дело. Иако нам ове речи Христове чине да су престроге... али браћо и сестре, ми верујући људи треба да верујемо да ничије речи у свету нису одмереније од речи Христових. Јер Oн говори као Бог. А ко је добар? Једино Бог. Ко је свемоћан? Једино Бог. Тим пре треба да то и схватимо без Бога не можемо чинити ништа. Oнда ћемо разумети да нам је Бог потребан, а Бог стално држи руке раширене и никога не приморава... Не можемо ништа чинити насупрот Христа, јер је Он власник и давалац и надахнитељ свакога добра. И Он даје моћи силе и снаге човеку да и он чини добро, али само са Христом и у Христу. Само је оно добро што ми чинимо ради Бога. Када чинимо ради Бога ми то чинимо ради нас. У томе је суштина хришћанског живота и апостолског предања и посланства. Бог је тај који оспособљава људе да чине добро и да чине дела хришћанска. А хришћанство је уствари победа над грехом, смрћу и ослобођење уствари од греха, смрти и ђавола како је то говорио отац Јустин, и не само то него и задобијање вечнога живота. Ко то може дати? То једино даје Бог, а никада не може да да човек. Али човек када је са Богом он може да помогне и себи и другима. Зато се треба уздати не у себе, него уздати се у Бога, у моћ Његову. Бог је једино моћан. Зато апостол Павле такво поуздање имамо у Бога кроз Христа. Да се можемо поуздати у човека, ма каквог човека, и наша способност да савладамо грех, зло и смрт и да задобијемо живот вечни долази једино од Бога јер у Богу је спасење. Нема другог имена којим би се могли спасити до имена Господа Исуса Христа. Поставља се питање: Шта ту човек може сам по себи? Да ли је човек довољан сам себи? Није. Али горди човек мисли да је он уствари довољан самом себи. Зато горд човек говори: не треба ми други човек. Да би могли чинити добро, потребна нам је помоћ Божија и благодат Божија јер без овога човек не може ништа Христово правилно да схвати и оцени. За необлагодаћене људе Христово Јеванђеље остаје мртво слово. Читамо га али га не примењујемо. Не трудимо се да те Христове речи, које оживљавају него остају мртво слово на папиру. Само када се Дух Божији дотакне духа људскога онда човек схвата да само уз помоћ Божију можемо чинити добро. Човек по себи не располаже својим силама, док човек са Богом и уз Бога човек располаже тим својим силама. Као што вода не може да донесе плода ако није на чокоту, тако ни човек не може чинити добра ако није са Богом и није уз Бога. Зато треба стално да мислимо, да му се молимо, да тражимо помоћ и да се не уздамо у себе него да се уздамо у Бога... Бог је тај који жели да се ми спасемо, он је наш Отац. Он је пун љубави, а љубав је вечна, све ће проћи а љубав ће остати. Бог нас из љубав воли и из љубави нас спасава. Зато треба да будемо свесни да треба да одговоримо Богу на Његову љубав. Да тражимо помоћ и да кажемо: “Ево ти Господе мојих мисли и мојих речи”. Треба да се предамо Богу. А када се предамо Богу онда ће Он знати да нас избави од сваке невоље, беде и муке. Ако се уздамо у себе нећемо далеко стићи како каже наш народ. Уздајмо се у Бога онда ће доћи поуздање у нас саме. Бог вас благословио.”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку литургије Преосвећени је причестио верни народ и честитао славу свечарима, који су у великом броју испунили наш свети храм.

ђакон Александар Ђорђевић