Беседећи на 14. зачало Јеванђеља од Марка, Владика Јован је рекао:

„У палој, слабој природи људској је да се хвали. Зато човек када нема смирења почиње себе да хвали, да уздиже и мисли о себи високо. У ствари он тиме несвесно о себи говори оно што он није. Смирен човек нема потребу да се хвали, зато што је сву наду положио у Бога и њему није стало да га људи хвале, већ да га Господ хвали. Апостол Павле каже да ако би се имао чиме хвалити, да ће се само хвалити својим слабостима. Божија благодат му је дала да лечи болесне и мртве васкрсава, он се тиме није хвалио, него је сматрао да су то његове слабости. Зато Апостол који смо чули поучно каже да се не хвалимо преко мере. Имајмо наду да ћемо се кад узрасте вера ваша, с вама величати. И додаје и каже „јер није ваљан онај који се сам хвали, већ онај кога хвали Господ“. Зато човек Јеванђелске вере има вечне вредности које га чине непролазним, јер вером човек расте и узраста до пуноће раста Христовога, у све оно што је божанско, вечно, непролазно, вредно. Ми често узмемо и оно што је безвредно и почнемо то да хвалимо. Има ли ишта вредније до Бога, од тога да славимо Бога, да хвалимо Бога. А онај који истински хвали Бога, воли Бога и Бога хвали, а не себе. Кад човек хвали Бога он хвали све оно што је Божије и расте све што је с вером у њему. Бога вером усељавамо у себе. Када човек расте с Богом и у Богу, нема мере његовом узрастању и усавршавању. Чим почнемо да се хвалимо, значи да се више не усавршавамо. Што да се усавршавам ако себе хвалим. Ја сам већ савршен. Послушај мало себе па ћеш видети кога хвалиш: себе или Бога. Мера наше хвале и мера усавршавања треба да буде Христос. Зато нам је потребна вера. Вера расте љубављу, молитвом, постом, милосрђем, једном речју вера тасте сваком Јеванђелском врлином. Таква вера саграђена од свих врлина је сте оно што треба величати и чиме хришћани треба да се хвале. Чим почнемо да хвалимо себе, онда презиремо другога. Апостол Павле каже ко се хвали Господом нек се хвали. Ове речи су правила и мера наше хвале. Хвала која није од Господа је убитачна, бесмислена, фарисејска. Поставља се питање да ли се човек збиља може хвалити ичим својим. Све што имамо није наше, већ је дар Божији. Ако се хвалиш вером, није твоја вера, већ је богомдана. Доброчинства су дар Божији. Ако се човек хвали видом, слухом, умом све је то дар Божији. Сваки човек нек се Господом хвали. Очи нам је отворио Господ и дао нам смисао живота. Нема истинског добра и истинске правде а да то није од Бога, Али човек све то приписује себи и човек стално инсистира: ја, ја, ја… Није ваљан онај који се сам хвали него кога Господ хвали. Господ хвали праведног и смиреног човека. Он хвали оличење вечне правде, истине, доброте и љубави. Док у слепој самозаљубљености људи хвалећи само себе нису свесни да хвале своје мане. Опет све из неког страха да неко други не види њихове недостатке и мане. Можемо људе завести и обманути али има Онај кога не можемо обманути, који боље од нас зна шта је у нашем срцу. Он је свуда присутан, он је свевидећи и како човек има смелости да уместо хвали Бога, хвали себе. У слепој самозаљубљености, човек хвали себе, своје грехе и своја безакоња. Бог хвали оне људе који су носиоци вечних вредности и живе таквим вредностима. Такав човек види разлику између божанских вредности и сопствених вредности. Господ хвали само оно што се свето, чисто, честито, безгрешно . Да се не хвалимо сами собом, него да нас Господ хвали и препозна, јер џаба нам је хвала целог рода људскога. Божије мерило је право а не људско. Човек може да дели правду, али једина је правда Божија. Када човек живи правду Божију он ће говорити о правди као о делу Божијем а не о свом. Ако се будемо сами собом хвалили биће по оној народној хвалите ме моја уста да не будете пуста. Да видимо сваки своје недостатке, да их сагледамо и препознамо или се само хвалимо својим недостацима. Немојмо чекати да нас други хвали, већ Бог да нас хвали. Ако се натурамо другима да нас хвале људи, онда смо заиста несрећни.

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након одслужене Литургије, Владика Јован је обишао грађевинске радове у Старој Цркви.

Протођакон Мирослав Василијевић