Својим појањем су улепшали данашњу литургију и храмовну славу “Србски православни појци”.

Чтецирали су: г. Марко Гаљак и г. Урош Петковић и г. Василије Арсенијевић.

Домаћин славе ове године је госпођа Снежана Димитријевић са породицом.

После прочитаног Јеванђеља Владика је у беседи рекао:

“У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, сабрали смо се данас у овоме светоме храму, а о празнику Светог великомученика и исцелитеља Пантелејмона, коме је овај храм и посвећен. Али и храм и ви који се сабирате у њему да се Богу молите, имате тај дар, да у овоме вашем храму, имате частицу моштију Светог великомученика исцелитеља Пантелејмона. И то је велики дар који смо добили, браћо и сестре, и зато вас молим, да кад год долазите у овај храм, да долазите на Литургију и да долазите са осећањем да сте већ ушли у Царство Небеско. Јер то је Литургија. А да би се тако осећали, човек треба да се припреми за Свету Литургију. Бар колико толико духовно, да се моли, да размисли, „чекај, ја сутра идем да се стретнем са Господом. Ја сутра идем да целивам мошти Светог Пантелејмона”. Да нас та радост обузме браћо и сестре, да долазећи овде, да тражите од Бога опроштај. И сви ми тражимо од Бога опроштај, да тражимо оздрављење , да тражимо исцељење, јер рекох, Свети великомученик Пантелејмон је исцелитељ, тако га Црква назива. И ми смо се такође данас сабрали да служимо Свету Литургију, да благодаримо Господу за Његове дарове које нам Он даје, а много нам Бог даје. Човек је често незадовољан , па мисли да њему Бог не даје много. Да му не даје онолико колико он тражи. Браћо и сестре морамо једно знати, да ће нам Господ дати онолико колико је вера наша. Бог по мери вере наше даје нам своја добра и Бог по мери наше вере услишава молитву зашта се Богу молимо. Ето, из житија Светог Пантелејмона видимо браћо и сестре да је Он био лекар. Који је лечио на првом месту молитвом, и вером у Бога. И своје болеснике, пацијенте , Он их упућивао првенствено на молитву. На веру у Бога, и управо им је говорио да све бива по мери вере наше. Дакле браћо и сестре, овај светитељ Божији, био је лекар који је без надокнаде лечио. Зато се и зове безсребреник. Није тражио награду од људи. За њега је била највећа награда то што се он молио и што му је Бог дао. Да, за њега је била највећа награда када болесник оздрави. Дакле браћо и сестре, неко би и од нас данас очекивао једног таквог лекара какав је био Свети великомученик Пантелејмон. Треба да тражимо на првом месту исцелење од телесних болести. Људско је то и разумљиво је то браћо и сестре. Црква тражи поред оздрављења телеснога, да се излечимо и од душевних болести. Душевних страсти које су често, али не увек, узрок и телесних болести. И зато кад читамо Свето Писмо и кад видимо кад је Господ лечио болеснике, Он их је прво питао , како верујеш? Или да ли верујеш да ја то моу учинити? Значи, Господ је прво лечио душу , па онда тело. Данас наука каже да је у здравом телу здрав дух, а Црква то другачије говори, обрнуто, у здравом духу може бити здраво тело. А дух оздрављава у нама кроз веру, кроз молитву, кроз пост, кроз доброчинства, кроз свете тајне и свете врлине. И када је дух здрав , он ће лакше боље речено да носи и телесно нездравље. Јер управо кад је здрав дух у човеку, онда човек и лакше браћо и сестре подноси чак и телесне болести. Он верује, а вера је та која му помаже, вера је та која му каже: устани. Вера је та која му каже : не предај се. Нема очајања, и заиста месту очајања нема код верујућег човека. Дакле браћо и сестре, ми смо данас овде дошли да се замолимо Богу, и Светом Пантелејмону, да Бог и Свети Пантелејмон помогну нам да првенствено духовно оздравимо. Неко ће казати, па ја нисам болестан. Нема човека без болести. Зашто? Па нема човека да није учинио грех. А грех, сваки браћо и сестре изазива болест у нама. Према томе нема човека без греха, нема човека без духовне болести. И зато браћо и сестре прва брига свих хришћана треба да буде непрестана борба. За ослобођење од страсти, исцелење душевних болести. Да то прво тражимо, наравно треба да тражимо и телесно оздрављење. Зато, Христос Господ наш, својом благодаћу лечи верујуће људе, и не само да Господ лечи, него ту благодат Господ преноси и на све своје угоднике. На своје светитеље. И тако ми преко тих светих угодника Божијих, међу којима и Свети Пантелејмон, ми добијамо исцелење, али опет понављам, за исцелење треба нам на првом месту вера. Треба нам браћо и сестре, да веру претворимо у дела. Да делима доказујемо да заиста верујемо и живимо вером, а не да језиком ми доказујемо да верујемо. Дакле сада можемо поставити питање, шта је то духовни дар излечења?

Духовни дар излечења је, како нас Црква учи и Свети Оци, натприродно дејство Светога Духа, које чудесно доноси излечење, избављење од болести, или слабости. Опет кажем, али само онима који верују. Сила Божија је она која уништава деловање греха. Духовни дарови су силе које Бог дарује хришћанима, управо преко Духа Светога. И кад Дух Свети обитава у човеку, тај човек другачије живи, тај човек се другачије понаша, кад има Духа Светога он сав гори, вером према Богу и светињи, и сав гори да нешто учини добро. А да не чека да други треба да учини добро, а не ја. Браћо и сестре , ако будемо тако гледали онда смо ми подељене личности. Онда ми немамо заједницу, онда не желимо заједницу а ми смо заједница Божија. Зато треба сваки да изграђује себе, у Духу Светоме, да би изграђивао и заједницу са собом. А заједница нам је и те како потребна. Зашто? Зато што се само кроз заједницу спасавамо. Изолован човек који себе изолује, он је сам себе осудио на пропаст. Као што, у породици се једно чељаде искључи, брига ме за мог брата, сестру, оца , мајку, хоћу да будем свој. Е ти си тек тада пропао брате и сестро , то што због своје гордости ниси хтео да помогнеш своме брату, својој сестри, својим родитељима, него мислиш хоћу слободу, нећу нико да ми омета моју слободу. Таква слобода није слобода, таква слобода не ослобађа те, него те таква слобода управо заробљава. И ти само видиш себе. Не видиш другога, а чим не видиш другога, немој да лажеш себе, тада не видиш ни Бога. Зато свети оци кажу: “видех лице брата, видех лице Бога”. Дакле браћо и сестре, ти духовни дарови су као што рекох силе које Бог даје хришћанима преко Духа Светога. А апостол Павле на једном месту каже:” да је Христос Цркви дао, као свом Богочовечанском телу, дао дарове да изграде вернике , да коначно прослављају Бога”. Како ћемо ми да изградимо другога да прославља Бога , ако ми не прослављамо Бога онако како нас Црква учи. Како да просветлиш другога, а ниси себе просветлио. Како да осветиш другога, а ниси себе осветио. Нажалост многи мисле, не ја сам и просвећен и освећен, уствари ти себе стављаш да си ти икона уместо иконе Христове. Браћо и сестре, сваки светитељ Божији је на небу, сваки светитељ Божији је на себи својствен начин велики и диван. Зато смо и чули овај један стих у данашњем апостолу, где се каже диван је Бог у светима својим. Заиста је Бог диван. Зашто? Зато што су светитељи прославили Бога у свом животу, а Бог је прославио светитеље. Ето и диван је Бог данашњем нашем слављенику Светом великомученику и исцелитељу Пантелејмону. Јер сви су они постали оно што чудесним предивним Господом Христом, они добијају. А шта добијају? Благодат Божију. А шта је благодат? Христос у нама, то је благодат Божија. Такав је рекох и Свети Пантелејмон кога данас славимо, Он је сав у своме животу био у Христу и Христос био у њему. Он је прави духовни горостас, браћо и сестре. Он је сасуд пун изобилне благодати Божије и зато је лечио, не собом већ благодаћу Божијом која се преко њега изливала на све људе. Ето зато га славимо осамнест векова, колико је прошло од Његове телесне смрти. Али Његова света дела освећују и данашњег човека. И данас нам говори како и ти и ја брате и сестро можемо бити исцељени о оздрављени”, рекао је Владика, причестивши велики број верног народа.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Литургије Владика је поделио благослов и иконице верном народу, а празник је настављен трпезом љубави коју је спремила породица Снежане Димитријевић.

ђакон Недељко Дикић