За певницом су појали протојереј Драгослав Милован и јереј Ненад Милојевић.

Беседећи на 51. зачало Јеванђеља од Луке, Владика Јован је рекао да: „Одељак из данашњег Јеванђеља који смо чули, говори нам како је Господ наш Исус Христос слао апостоле у свет да проповедају Јеванђеље, да лече болесне и ослобађају од демонске силе. Зато и каже ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију и неће вам наудити. Такође данашње Јеванђеље каже да су апостоли са радошћу долазили Христу и говорили да им се и демони покоравају. А Христос им каже да се не радују томе, већ има нешто више од тога, а то је да се радују јер су њихова имена написана у Књизи Живота. То је важније него и мртве да васкрсавају. То је најважније човеку о чему треба да мисли. Да му име буде написано у Књизи Живота, у Књизи Вечности. То значи да се брине о свом спасењу. Видимо један важан детаљ: да су се сами апостоли сачували од своје гордости и то су најбоље потврдили речима да не васкрсавају име њихово, већ у име твоје Господе и уме твоје благодати покоравају нам се и демони. То је важно, да се чувамо најтеже болести људске а то је гордост. Сујета долази од гордости. Када човек помисли да нешто јесте, он у ствари говори да он није ништа. Зато каже хвалим те Оче што си ово сакрио од мудрих, а открио ово безазленима. Страшно је кад ми умислимо да нешто јесмо. И ми јесмо ако смо само са Богом и ако је Бог у нама и ако је Бог око нас. Ми тада јесмо јер смо бог по благодати. Али без Бога ми нисмо ништа. Да се радујемо ако смо Бога сместили у наше срце. Јер када наше срце испунимо Богом у њему нема празнине и не може ни нечастиви да пронађе празнину у коју би могао да уђе. Ако је човеково срце испуњено Богом, онда је цело човеково биће испуњено Богом. Такав човек мисли о Богу, чини оно што је богоугодно и чува се онога што није угодно. Ништа нам не вреди ни подвиг, ни молитва ни пост, ако нисмо Христа сместили у наше срце. Ако и постим зато што је то неко прописао а не постим зато што ми је пост потреба, да је то лек, а кад човек искрено пости, он почиње и искрено да се моли. Зато Господ и каже које је дејство молитве и поста да се њима и демони покоравају. Апостоли су васкрсавали и оздрављавали и сваки крштени човек који живи вером у Бога и он може да буде тај који васкрсава. Јер Господ је казао да ако имамо вере као зрно горушичино да можемо и горе да померамо. Зато видимо дејство вере у Бога. Треба да се молимо да нам Господ дометне вере. Апостоли су се непрестано молили Христу иако су били поред њега тражећи да их научи да се моле и да им дометне вере. Веровали су речима Христовим да је све могуће ономе који има вере. Христос се обрадовао свему томе што је чуо од апостола и рекао: „Хвалим те Оче Неба и Земље“. Он хвали што је апостоле сачувао од гордости сујете и што су се апостоли испунили смирењем и вером у Бога. Као што се добар Отац обрадује када види да су његова деца узнапредовала у нечему достојним похвале, тада се родитељ радује, када види да му дете верује и добро чини. Исто тако родитељ тугује када му деца не напредују, када чине зло, када чине грех. Тако се и сам спаситељ обрадовао када су видели да су се апостоли почели да удостојавају добара да лече болесне и васкрсавају мртве. Ово треба да нас подсети да и ми треба да обрадујемо нашег Оца тако што ћемо се потрудити да живимо хришћанским животом, Јеванђелским животом, да чинимо добро и да се клањамо зла. Да обрадујемо и ми Христа тиме што ћемо га сместити у наше срце и учинити да наше срце постане Витлејемска пећина у којој се Христос родио. Христос се једном родио у пећини, али ако човек није у себи направио ту пећину у којој ће се он стално рађати и ако се ми сетимо Божића до Божића само, нисмо добри верници. Али ако се сетимо да се Христос родио ради нас и ради нашег спасења, страдао и васкрсао опет ради нас и ради нашег спасења. Обрадујмо и ми Господа тиме што ћемо чешће долазити на богослужења и на свету Литургију. Обрадујмо Господа тиме што ћемо се припремати да се што чешће причешћујемо. То је наш залог за вечни живот. Ми се причешћујемо да би смо се сјединили са Богом али ин ради вечног живота и опроштаја грехова. Видите шта човек задобија само том једном тајном а да не говорим о другим светим тајнама. Нека да Бог да се Христос у нама стално обнавља. А обнављаће се онолико колико се ми обнављамо. А обнављаћемо се онолико колико се ми мењамо, преображавамо, и рађа ће се у нама онолико колико ми жудимо за Христом. Јустин Ћелијски је рекао: „Све дајем за Христа, а Христа ни за шта.“ Дакле нека нам Господ да да се преображавамо и препорађамо за живот вечни. То нам стално говори највише света Литургија, која је предукус Царства Небескога јер Литургија спуста Небо на Земљу и Земљу уздиже ка Небу. Зато тамо где је Литургија тамо је и свет. Тамо где је Литургија, тамо је и Богојављење. Јер Христос се јавља и шаље Духа Светога и он претвара оно што је природно у оно што је натприродно. Онај хлеб и вино у истинито Тело и Крв Христову. Нека нам Господ помогне да се причешћујемо Христом да би задобили Царство Небеско и живот вечни. Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након одслужене Литургије и причешћа верних, Владика Јован је присутнима поделио сој Архијерејски благослов и иконице.

протођакон Мирослав Василијевић