Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, протојереј Срећко Зечевић архијерејски намесник лепенички, протојереј Бојан Димитријевић, јереј Ненад Милојевић, јереј Дејан Марковић, јереј Јован Кушић, протођакони Василије (Старовлах) и Јован (Прокин), док су чтецирали др Марко Петровић и вероучитељи Стефан Радисављевић и Марко Гаљак.

За певницом су певали Србски православни појци из Београда.

Након прочитаног јеванђељског зачала верном народу се надахнутом беседом обратио Владика Јован:

“Нека је благословено данашње сабрање у овоме светоме храму. нека је Богом благословена ова божанствена Литургија коју данас заједно сви овде служимо у овом предивном обновљеном храму. Ја се радујем што управо данас овде са вама служим Литургију, и радујем се љубави свих вас и вашом жртвом који сте уложили да овај храм буде овако лепо украшен. Ви знате боље него ја, а ја знам како је овај храм до скора изгледао. Али када се у човеку пробуди вера браћо и сестре према Богу, када се пробуди љубав према Богу, човек се мења а не само да се човек мења него мења и целу околину која га окружује. Зато ја на првом месту хоћу да се заблагодарим свима вама који сте дали и најмању лепту да украсите овај храм. Овде што сте уложили драги моји, уложили сте горе на небу. И знајте да ће ваши потомци то знати да цене, и да кажу овде је мој отац, моја мајка уложили су у ову Цркву. На првом месту да ми не замерите хоћу да заблагодарим господину Обрену који је био иницијатор за обнову ове Цркве. И данас се сећам када је он дошао са својим свештеником код мене у канцеларију, када су тражили благослов да подигну звоник и да украсе. И добили су благослов и ето којим плодом је уродио благослов. Посебно хоћу да истакнем како вера у Бога она не гледа ко је ко. Не гледа ни ко Грк ни Јеврејин ни Римљанин ни Србин, гледа срце човеково. Не гледа Бог ни на нашу боју коже, него гледа имало ли ми Бога у себи. А када човек живи Богом, и када човек има Бога у себи, он браћо сместа сваког човека у себе. Бог шири срце човеково, прво да у њега уђе Бог, а када се Бог смести у наше срце, онда волимо и оне које нас не воле. Човеку је Бог дао слободу. На свакој Литургији Бог силази са светима и Дух Свети ове наше дарове Хлеб и Вино освећује и претвара у Истинито Тело и Истиниту Крв Христову. Ми се причешћујемо и постајемо сарадници Божји. Постајемо једно у Богу, јер је Бог постао човек како би човек по благодати постао Бог. Сваки од нас је уствари сачињава орган целокупном бића то је Тело Христово, тако да смо сви ми одговорни за Цркву. Апостол Павле каже: Ко ружи Цркву њега ће наружити Бог. Зато смо се ми драги моји сабрали овде да заблагодаримо Богу за ово дело. Данас се радују и ваши преци што се показали љубав према Цркви Христовој. Сви се ми данас радујемо. Треба да се осврнемо и на себе, да прво поледамо себе па тек онда да гледамо у другога. Често кажемо он треба да се поправи, па ако се он поправи ја ћу се поправити. Е то није хришћански, почнимо ја и ти да се исправљамо па ћемо исправити цео свет. Научимо прво себе па ћемо моћи да научимо другога. Сада ми паде напамет један уман човек запитао је покојног Владику Атанасија шта је љубав? А Владика му каже љубав је осећање магарче. Тако му је казао имаш љубав да осетиш радост другог и да се радујеш и да осетиш рану као своју рану и тек тада ћеш бити прави човек и прави хришћанин. Браћо и сестре свему овоме говори нам и ово данашње Јеванђеље о једној доброј и благој вести, а блага и добра вест је управо блага и добра вест о вери у Господа Нашега Исуса Христа. Да ли разуман човек има пречу потребу од вере, ја мислим да нема. Вера је нама јако потребна. Не можемо да сачувамо ни лик Божји у себи ако немамо вере, а ми смо сви створени по слици и прилици Божјој. Дакле, пропашће човек без вере, јер све друго је јаче од њега, а вера је јака, јер је све могуће оном који има вере. Победник је само онај који има Бога у себи, а сваки је губитник онај који нема Бога у себи. А ми смо слаби људи, ми смо слабији од комараца како је честио говорио Преподобни Јустин. Шта је потребно да човек буде јачи од комараца? Вера је потребна. Вера у Бога подразумева поверење браћо и сестре. Није хришћански очајавати, то није хришћански, али постајемо и хладнији једни према другима. А човек види оно што жели да види и чује оно што жели да чује. Браћо и сестре често имамо потребу да подмећемо ногу другом човеку. Што сејемо то и жањемо. Браћо и сетре без обзира шта нас у животу сналази верујмо у Бога да он нама стално говори” Не бој се”. Зато и ми не треба да се бојимо, тражимо од Господа да нас охрабри да останемо народ Божји зато што је спасење једино у Цркви”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Литургије Владика Јован је доделио архијерејске грамате свима онима који су учествовали у обновљењу храма, док је је ктитора стрижилске светиње Господина Обрена Митровића одликовао орденом Новомученика Крагујевачких.

Након свете Службе Божје, уследио је културно уметнички програм испред храма, а након тога и Трпеза љубави у дому Господина Обрена Митровића коју је припремио заједно са својом породицом.

Вероучитељ Марко Гаљак