Окупљене вернике Владика Јован је надахнутим речима поучио, рекавши: „Црква је, браћо и сестре, увела овај празник врло рано, назвала га празником Свих Светих. И увек се праузнује у недељи после Свете Педесетнице. Са разлогом је овај празник у овој недељи да би се тиме показало како су сви Свети Божији угодници живели у вери у једног Тројичног Бога. Црква нас учи овим празником да душе свих Светих јесу свети Божији угодници и учи нас Црква чиме су они живели, како су живели, како су веровали? Тако да нас Црква учи и како су сви Свети постали светитељи. Неко ће казати тешко је постати светитељ. Истина, није лако! Али коме је тешко? Ономе, који има слабу веру и ономе који више верује у себе него у Бога. Ови светитељи и сви светитељи Божији постали су светитељи тако што су испуњавали оне две заповести Божије, где Христос каже Љубите Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и ближњега свога као себе самог. Кад би смо ми ову заповест Божију испуњавали у потпуности постали би и ми светитељи. Светитељи су били људи, носили и тело и душу, имали своје слабости као људи, али су живели врлински, односно хришћански, боље речено јеванђелски. Сваки хришћанин који мисли да се спасе, а не испуњава ове две заповести, не може се спасити. А ако човек испуњава ове две заповести, биће му лако да испуни и оних десет Божијих заповести. Суштина живота хришћанскога управо и јесте у овима двема заповестима. Бог тажи да га волимо, јерБог воли нас. Али Бог ништа не тражи од нас да више њему чинимо него што треба да чинимо једни другима. Хришћанин је тај који треба даиспуни оно што му је дато. А нама је дато и задато да задобијемо Царство Божије и правду Божију. Човек мора дауложи подвиг, веру, љубав. Без вере неможете чинити ништа. Вера нам је потребна, а кад живимо вером, схватићемо и шта је смисао човековог живота. А смисао живота је да задобије Царство Небеско. Оно се остварује само у заједници, само кроз Цркву. Један човек је ко ни један човек. Зато је човек упућен на другога човека. По оној народној: дрво се на дрво ослања, а човек на човека. Како да се ослоним на другога, ако га неволим? Како да се наслоним на другога, ако му не помогнем? Помози па ће ти се помоћи. Учини добро па ће ти се вратити. Ако си лењ, онда си лењ за све. Лењост је болест. Немојмо да чекамо да се цео свет поправи па да се ја поправљам. Напротив, треба да почнемо од себе. Поправи себе, па си поправио и оне око себе. Научи себе, паћеш моћи да учиш и друге. Нас је Бог благословио да имамо светитеље, да имамо посреднике између нас и Бога. Бог нас је благословио да имамо молитвенике пред Богом. Ако не призивамо Бога, онда смо сами, ако не призивамо светитеље Божије онда смо се осамили. Сам човек не може да се спасе. Нека је срећна слава нашим хоровима, срећна слава свима присутнима...“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На овогодишњем Фестивалу учешће је узело седам хорова наше епархије. Песму као дар Господу и захвалност за духовно надахнуће, принели су хорови Епархије шумадијске следећим редом:

• „Хор Свети ђакон Авакум“ при храму Светог Георгија у Шумарицама под диригенском палицом Милице Тешић отпојао је: „Песму Св. Георгију“(аутор Ивана Прлина, музика Драган Милутиновић) и „Васкршњу песму“ (аутор и музика Милица Тешић)
• „Дечији црквени хор Свети Симеон Мироточиви“ при Саборном храму у Крагујевцу руковођени проф. Маријом Радојевић претставио се песмама: „Пресвета Богородице спаси нас“ (Љиљана Поповић) и Пећка кандила“(Жељко Панонац)
• „Хор Свети Сава“ при храму Светог Саве на Аеродрому, хоровођа је јереј Иван Антонијевић; певали су: „Весели се српски роде“ и „Василије свети поносе монаха“
• „Женски хор при храму светих апостола Петра и Павла“ у Јагодини, са својим диригентом Љиљаном Милеуснић Марковић представили су се композицијама „Возбраној војеводје“ (Мокрањац) и „Слава Богу за все“(обрада монахиње Денисове)
• „Хор Свети Симеон Богопримац“ из Смедеревске Паланке под руководством диригента Милоша Урошевића отпојао је: „Херувимску песму“ (Старосимоновки напев) и „Хвалите“ Бортњански
• „Црквени хор Св. Анастасија Српска“ из Аранђеловца при храму Светих апостола Петра и Павла са својим диригентом Биљаном Павлићевић заблагодарио је Господу отпојавши композиције: В. Михенка „Херувимска песма“ и А. Висков „Дјева Марија“
• „Хор Успења Пресвете Богородице“ при Саборном храму у Крагујевцу, са својим диригентом протојерејем Драгославом Милованом отпојао је: „Свјати Боже“ (Чајковски) и „Вишују небес“ (Дектарјов).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован доделио је на крају грамате диригентима хорова, као знак захвалности и сећања на овогодишњи Фестивал.

За све учеснике Фестивала била је организована трпеза љубави у локалном ресторану.

јереј Бојан Стојадиновић