После прочитаних Јевнђелских речи, владика се беседом обратио верном народу:

„Христос васкрсе, браћо и сестре, Јеванђеље које смо сада чули говори нам о позиву у апостолску службу Петра, Јована и Јакова. Такође нам данашње Јеванђеље данас говори о једном чудесном риболову који се догосио на Галилејском језеру. Петар, Јаков и Јован су ловили рибу целу ноћ и ништа нису уловили, а када им је Христос рекао да баце мреже у дубине онда су толико уловили да нису могли да изваде мрежу. Заиста се ово може назватио Тајном Христовом јер то је чудесно. А све што је чудесно то је у исто време и тајна. Тако да Господ Христос јесте, управо, Тајна истинског живота и живота у Богу на које нас стално позива Јеванђеље. Тајна истинског живота уопште јесте Тајна Царства Божијега откривена од Бога у самом Господу нашем Исусу Христу. Син Божији, Господ наш Исус Христос, ради нас је Јеванђеље осиромашио узевши обличије слуге и постао истоветан људима да бисмо се ми Његовим сиромаштвом обогатили. Како то? Живот Христов је на земљи заиста био сиромашан. Радио је све послове, био дрводеља, сиромашног порекла. Али то сиромаштво је било овоземаљско док оно богатство духовно, велико, то је оно што нама Господ стално даје. Зато и каже да смо се ми Његовим сиромаштвом обогатили. Тиме што је нама Господ себе дао. Куд ћеш веће богатство него да имаш Бога у себи. Да живиш у Богу и да живиш по Богу. Дакле, свеово говори да би смо ми примили сва добра која су управо плод Христовог искупитељског подвига и то се јасно види из Христовог позивања у апостолску службу ових простих галилејских рибара. Није Господ бирао неке умне образоване људе него је баш бирао оне просте, из народа, да и на тај начин покаже Тајну како човек прост, али који има Бога и вере у себи, је изнад оних који поседују и знање и мудрост. Чим се Христос коснуо ових душа Светих апостола тог истог трена ова тројица Апостола су оставили свој посао. А њихов посао је био рибарење. Од тога су они живели и издржавали своју породицу. Када су чули тај умилни глас Господа Христа, све оно што су имали схватили су да немају ништа у односу шта добијају тиме што полазе за Христом и што Христа смештају у себе. И заиста, браћо и сестре, овом чудесном риболову који се догодио Божанском силом и речима Спаситељевим, треба да и ми чујемо и видимо јер и нас Господ стално позива да пођемо за Њим. Позива нас Господ кроз веру, љубав, наду, кроз Свете Тајне и врлине. Позива нас Господ и кроз данашњу Литургију коју овде данас служимо. Све нас позива и каже: Хајдете замном. Никога не приморава него оставља човеку и његовој слободи хоће ли поћи за Христом или неће. Христос никога не приморава ни на шта. Христос никога не приморава да верује у Њега. Све је то предмет наше вере. Ако имамо веру и духовног слуха онда ћемо се одазвати на Његов позив, а онај који нема вере и духовног слуха неће чути свакодневни позив Господа Христа. Нема сумње да је овај чудесни риболов последица сарадње Божанске силе Спаситељеве и преданости, оданости ових апостола, благочестивих, простих Галилејских рибара, који су се у том тренутку осетили просвећеним. Господ их је просветлио позивом. Могли су и они да не чују. Када су видели мноштво риба , а целе ноћи ништа нису уловили, могли су да кажу зашто да идем за Христом кад ми је сада улов велики и имам доста прихода. Сада имам довољно хране за себе и породицу али све је то ништа у односу на ону духовну глад коју су ова тројица апостола осећала. Господ не би чинио ни ово чудо да ови људи нису уложили тај напор јер, чули смо да у Јеванђељу каже да су целу ноћ ловили и ништа нису уловили али нису одустајали. Упорност. И нама је ово поука да кад поклекнемо и паднемо не смемо да изгубимо веру и наду већ морамо да будемо упорни да извршимо оно што нам је Господ дао, а свакоме човеку је Господ дао позив и призив. Зато је сваки човек дужан да оправда тај свој позив и призив. Да нису имали ови Апостоли вере ништа од тога не би било. Нити би они ишта могли учинити својим сопственим напором а без Божанске силе Христове. Дакле, кад се Господ приближи човеку и када се човек приближи Богу онда он добија божанску силу. За све нам је ово потребна вера. То све потврђује и Симон Петар који каже: „Господе, сву ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили“. Он говори као човек. Још не препознају Христа. Још нису Духом Светим били просвећени али осећају присуство Духа Божијега. Порука и поука данашњег Јеванђеља, драги моји, јесте да ми никакво добро, ни материјално ни духовно, не можемо остварити без благодатне силе и помоћи Божије. Зато се каже у Псалтиру: „Ако Господ не сазида дом узалуд се труде зидари“. Може човек да улаже труд али ако то није благословено неће бити плода. Ово опет значи да човек својим сопственим моћима не може ни длаку једну учинити белом или црном на својој глави. Све то значи да се извор и корен свакога добра налази у Богу и зато ако наш живот не извире из Бога и ако не увире увире у Бога, наш је живот промашен. Можемо остварити било шта у овом свету али он је промашен за онај вечни живот. За онај живот који настаје после овога живота. То је наша вера. Да ми верујемо да после овога живота настаје вечни живот, да настаје загробни живот. Зато, ако могу да кажем, круна нашег Символа вере који читамо стално каже : „Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века“. То је живот човеков, то је живот хришћански, браћо и сестре. Дакле, победа добра над злом, у свери ћовековог духовног живота јесте дар благодати Божије. Зато смо дужни да чувамо благодат јер смо благодат задобили својим рађањем, крштењем, кроз Свете Тајне и свете врлине. Треба да се стално молимо Богу. Да будемо сарадници Божији да би као сарадници Божији радили на своме спасењу. Јер и наш подвиг, труд и молитве су узалудне ако оне нису прожете Богом и ако ја савц тај подвиг и молитву чиним ради нечега другога. Зато све што чинимо, чинимо у име Божије и име ће нас Божије спасити и сачувати. Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић