Молитвено сабрање су својим слаткопојем испратили чланови певачког друшва „Србски православни појци“ из Београда.

По заамвоној молитви пресечен је славски колач и Преосвећени се обратио верном народу подсећајући да данас прослављамо Светог Василија Острошког који је прославио Бога и Бог је њега прославио и то великим чудотворством. Више од четири стотине година сваки који са вером, у смирењу, прилази моштима Светог прима оздрављење. Преосвећени је навео лични пример, пошто је провео на Острогу три године, да је својим очима гледао као су људи доносили своје болеснике на поњавама, који нису тридесет-четрдесет година нити ходили, ни говорили, а одлазили здрави. Чак и ако нисмо у могућности да одемо до Острога, ако имамо Бога у срцу, имаћемо и Светог Василија и све свете да нам помогну; али Бог пребива само у чистом срцу. Зато треба стално да залазимо у своје срце, да загледамо у њега, да ли смо га и чиме запрљали. Богу хвала, Бог је дао Свете тајне да се њима чистимо, зато су сви који су данас били присутни, богатији за једну Свету тајну, тајну јелеосвећења, која је установљена још у време апостола, која ће увек бити у верујућем народу. Преосвећени је додао да треба да имамо љубави једни према другима, да се не смемо гордити, јер је гордост почетак сваког греха. Горд човек види само себе, не види другог, а ако види друге гледа га само „одозго“. Прослављамо васкрсење и видимо како је Господ предао у смирењу себе за нас на крсту. Крст можемо да гледамо „анпасан“, али га нећемо тако у потпуности сагледати, јер крст се гледа тако што се клекне, из „жабље“ перспективе, одоздо. Треба клекнути у смирењу, као што је и Господ у смирењу прихватио крст. Када је Христос требао да страда, Апостол Петар је рекао да се то неће догодити, али му је Господ на то рекао: „Иди од мене сатано, јер не мислиш оно што је Божије, него оно што је људско“. Да је Господ послушао Апостола Петра не би било васкрсења и ми не би били спасени. Сећајмо се Бога стално: „Без Бога ни преко прага“. Следимо и угледајмо се на Мајку Божију, на Светог Василија, на све Свете, како бисмо њихов пример следили у испуњавању оне две најбитније заповести „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом...“ и „...Ближњега као себе самог“. Без ближњег не можемо доћи до Бога, али ни до човека не можемо доћи без Бога, јер без човекољубља нема ни богољубља и обрнуто. На крају је Преосвећени позвао све да се помолимо Светом Василију да сачувамо присебност, да сачувамо веру, јер док има вере човек може да преброди све. Али вера није нешто лично, већ је вера заједнице, а то значи да треба да верујемо у спасење другога, а не само у своје спасење. Да се сачувамо да нас се наши преци не постиде, јер нема веће осуда него да нам преци и Бог кажу не познајем вас. Како да Бог не познаје човека за ког је и своју крв пролио.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Овом приликом је Просвећени осветио и темељ манастирске трпезарије уз речи да треба прихватити промисао Божији, да се свако дело започиње у право време и да је оваква једна трпезарија потребна како би се одржавали скупови, семинари и како би се трпезом љубави продужио литургијски скуп. Свако би требало да помогне у изградњи колико је у његовој моћи, ако не у било ком другом виду онда макар молитвом, љубављу и жељом да се ова грађевина и доврши. Подељено је освећено уље и брашно, а након послужења за све присутне уследила је трпеза љубави коју је својим залагањем и љубављу приредило сестринство манастира са настојатељицом игуманијом Нектаријом монахињом.

Духовна поука Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Александар Јаћимовић, јереј