Старешина храма на Варошком гробљу протојереј – ставрофор Зарије Божовић је са верним народом у 17. часова дочекао Преосвећеног Владику и уз возгалс “Слава Светој и Јединосушној и Нераздељивој Тројици”, почело је свечано богослужење поводом славе храма. Лепоти празника је допринело појање и учествовање у богослужењу верног народа.

По завршеном бденију Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован се обратио верном народу речима: “Христос Васкрсе браћо и сесте. Вечерашњим богослужењем започели смо да празнујемо празник светих жена Мироносица. Оних светих жена, које су неустрашиво пратиле Господа кроз цео Његов живот. Оних светих жена, које су волеле Господа свим срецем својим и свом душом својом. Оних светих жена које су, и када је цео Јерусалим устао на Христа и књижевници и фарисеји и свештеници да га осуде, а оне су ишле за њим и плакале и туговале, што су осудили њиховог Учитеља, њиховог Оца. И као што се каже у њиховим житијама, када су ухватили Христа и повели да га разапну и када су му викали “распни га распни”, међу том руљом народа, по једном светом оцу није било жена. Оне нису учествовале у распећу Господа нашег Исуса Христа. И заиста од ових светих жена мироносица можемо много што шта да се научимо и да се поучимо. Прво, можемо да се научимо вери, како вера спаја човека са човеком, и како вера спаја човека са Богом и Бога са човеком. Можемо се од њих научити једној храбрости, јер оне су толико биле храбре да непрестано у стопу, да тако кажем, прате Господа Христа и онда када су се и апостоли разбежали. Када су мушкарци уплашени побегли, оне су остале са Христом и биле са њим под Крстом када су Господа разапињали. За ту ревност њихову, за ту љубав коју су оне имале према Христу, Господ их је заиста наградио да оне, прво те жене мироносуце, буду весници Васкрсења Хриастовога. Оне су туговале кад је Господ био погребен. Оне су пошле да виде гроб, где је то Христос сахрањен. Плакале су. Али гле чуда, Анђео се јавља пред њима и каже : “време плача је престало”, сад је наступила радост. Заиста Васкрсењем Христовим тама је изгубила своје и настала је светлост. Туга је замењена радошћу. И заиста, човек не може ничим тако да се обрадује него оном радошћу којом га може обрадовати Бог. Зато Свети апостол Павле каже: “Радујте се свагда у Господу и опет велим радујте се!” Ми треба да се поучимо, као што рекох, од ових светих жена Мироносица, да имамо веру, да чувамо веру и да вером живимо и да веру претварамо у дела. Ако будемо имали веру, онда ћемо имати и Бога у себи. Ако немамо вере, немамо ни Бога у себи. Ако нам је слаба, млака вера, онда нам је слаб и однос према Богу. Дакле све почиње од вере, зато Господ каже: “Све је могуће ономе који има вере”. Ми хришћани заиста имамо разлог да се радујемо што је Господ Васкрсао, што је Господ победио смрт, што је Господ управо Својим Васкрсењем ставио наш печат за вечност и у вечности. Нека нам Господ помогне, да и молитве светих жена буду са нама. Кажем и понављам да ми стално у својим мислима, из тих духовних осећања, да и ми браћо и сестре, стално пратимо Господа од Његовог доласка на овај свет па до Његовог Вазнесења и до Његовог свеопштег доласка и Васкрсења. Да будемо стално са Господом, а кад смо са Господ и Он ће бити са нама. Бог вас благословио.”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Затим се прота Зарије захвалио Преосвећеном Владици и братству Саборног храма и верном народу, на принесеним молитвама у храму Светих Мироносица.

Захваљујући несебичној љубави, пажњи и жртви, прота Заре, његова породица као и госпођа Снежана уприличили су после принесених молитви, трпезу љубави.

Свештеник Дејан Марковић