Богат културно-уметнички програм привукао је велики број вернога народа, тако да је порта била на моменте недовољна да прими све заинтересоване. Учешће у програму узели су: народни оркестар под управом г-дина Предрага Миловановића Пегија, који дуги низ година украшава велики број духовних манифестација у нашем богомчуваном граду Крагујевцу, академски вокално-инструментални ансамбл Архангели Авиа под управом г-дина Војислава Спасића, и дечији хор и фолклорни ансамбл „Свети Сава“ под управом јереја Ивана Антонијевића, чија се љубав према Цркви и богослужењу препознаје и ван порте нашег храма.

Фолкорни ансамбл је извео многобројне народне игре, а дечији хор је отпевао „Ми смо деца неба“ и „Људи ликујте“. Према речима организатора Свети Сава коме је посвећен овај храм, место нашег данашњег сабрања, направио је прву бразду у нашој историји, историји нашег народа српског, православног. Као и сваки добри Отац, и нама је наш отац Сава оставио много мудрих смерница и савета који нам могу осмислити садашњост, али још важније, које нам могу обожити и осмислити будућност.

Једна од најважнијих спасоносних поука јесте да свако у свом времену, ма када се родио, и ма у каквим приликама да се родио, треба мудро и стрпљиво да бира оно најистинитије, најбоље, најчовекољубивијег, за темеље сопствене душе, и целокупног сопственог живота. Литургијска прослава празника Христовога Васкрсења Господа Исуса Христа, и сва васкршња симболика исказана кроз наше народне обичаје, јесте поглед у светосавско предање, ка светосавском предању и за светосавким предањем. Храм Божији – то су људи, а да би одолевао времену неопходни су му стубови... а то су хришћани. У току манифестације, додељен је и орден Српске Круне докторки Гордани Ђокић због дугогодишњег резултата у области здравствене заштите и сузбијања пандемије вируса.

Овај Васкршњи сусрет је завршен туцијадом јајима, у којима су посебно место имали наши најмлађи верници, чији су знатижеља и радост измамили осмехе на лицима присутних људи. Овакав вид културно-уметничких манифестација показује да је место окупљања у порти нашег светога храма на Аеродрому потреба, и обичај, који је препознат од стране вернога народа, и да је Црква она која окупља, сабира, васпоставља и приводи све и сваки израз нашег народног бића Господу и Спасу, Васкрсломе Спаситељу нашем Исусу Христу.

ђакон Александар Ђорђевић