За певницом су били богослови светога училишта Јована Златоустог са професором појања јерођаконом Василијем (Старовлахом) и оци: протонамесник Немања Младеновић и јереј Иван Антонијевић.

По прочитаном Јеванђељу по Матеју, које нам доноси Христову причу о десет мудрих и лудих девојака, у навечерје Спасоносних страдања Господњих, Преосвећни је у својој беседи истакао да нам данашње јеванђеље доноси три приче: “Христос је био у синагоги и говорио је о Другом Доласку и како треба да се припреме, али фарисеји и садукеји су то схватили да то односи на њих који се не припремају довољно и зато спремали су да га убију али се бојаху због народа... То је један део данашњег Јеванђеља а други део нам говори о десет мудрих и лудих девојака. И трећи део нам говори о даровима Божијим које нам Бог даје”.

У наставку беседе је истакнуто задобијање духовних дарова: “Због чега нам Бог даје дарове? Господ поучавајући своје ученике и народ, Он је често говорио у причама, тако да нас Црква кроз богослужења Великог Уторка, подсећа да се не предајемо греховном сну, него да будемо будни, јер не знамо ни дана ни часа када ће Господ доћи, да у нашем подвигу не заборавимо да понесемо у својим земаљских судовима уље милосрђа и љубави. Ово дивном перикопом бивамо поучени да за долазак Женика Цркве будемо увек будни и припремљени тако да будемо заоденути себе целомудреношћу милостињом и добрим делима, и да светиљке наше душе светле врлинама и правом вером у Бога. Богоносни оци ставили су ову јеванђелску причу о десет мудрих и лудих девојака, да увек будемо мудри и смирени, да истинског жениха дочекамо добрим делима, првенствено љубављу, вером и надом, јер не знамо опет понављам када ће Господ доћи... Браћо и сестре велико је и узвишено живети у целомудрености и живети у девствености, али поред ове две врлине не би смели никако да заборавимо ову врлину милосрђа, јер браћо и сестре видели смо то из данашњег Јеванђеља да су оне живеле целомудреност и живеле су у девствености, али ове друге нису имале милосрђа. И нису дочекали Женика Цркве Христове, Женика душа наших. Оне су остале као што смо видели из Јеванђеља изван врата Раја. Јер девственост је пламен, а милостиња је уље каже свети Владика Николај. Зато је и речено у данашљем Јеванђељу када су ове неразумне девојке спавале па нису имали у кандилима, када су тражили од ових других девојака, оне су рекле: “Не можемо вам дати, боље идите продавцима и купите...” Овде је било време доласка браћо и сестре. Оне су отишле, али је у међувремену Господ дошао. Зашто су оне то рекле? Ко су ти продавци? Сиромаси. То су они који седе на улицама али зарад милостиње не просидбе. У данашњем читањима и поукама и песмама, Црква нам предлаже опомену Христову против гордости. Јуче је Јеванђеље било против зависти, а данас је Јеванђеље против гордости. Ако је завист отров, гордост је савршена лудост. Зато браћо и сестре будимо спремни, верујмо да ће Господ доћи. Када? Не знамо, али зато морамо бити као хришћани спремни. Данашње Јеванђеље нам говори о даровима, нама Господ даје дарове који нам служе на спасење а никако на гордост. Даје нам Господ таланте, један, два или пет таланата, даје нам Господ да се трудимо да умножимо те дарове које нам је Бог дао, да би могли да делимо другима... У овој недељи страдања Христовога треба да појачамо молитве, треба да појачамо веру, треба да појачамо пост и треба да појачамо добра дела. Јер су дела та која иду испред нас, дела која овде чинимо њима ћемо се оправдати или ћемо бити осуђени. Али када чинимо добра дела онда умилостивљујемо Бога... Црква ових дана нас опомиње на будност, као што нас цео велики Пост опомиње на будност речима црквеног песника којег смо чули: Се Жених грјадет... Ево долази Женик. А Женик је Христос. Он је наш жених, наших душа, Он долази, и треба да будемо будни да дочекамо Христа, кроз молитве, љубав, добра дела, да се поклонимо Христовом Васкрсењу. Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

По завршеној Литургији, Преосвећени је благословио верни народ, те је овај сусрет са својим Епископом овековечен светлописом испред нашег светог храма.

ђакон Александар Ђорђевић