Чтецирали су господин Владан Степовић и господин Милан Милановић, док је за певницом појао протојереј Драгослав Милован.

После прочитаних Јевнђелских речи од Светог Апостола и Јеванђелисте Марка о помазању Христовом у Витанији, Преосвећени Владика се обратио сабраном народу беседом:

У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо и сестре, чули смо данас ово кратко Јеванђеље али врло сажето и поучно у коме се каже како је Господ наш Исус Христос дошао у кућу Симона губавога и прво њега излечио. Губа је била, у то време, веома опака болест која се преносила веома лако, као овај данашњи вирус. Симон губавац је био отуђен од других људи али ето Господ се толико спуста да оно што људи одбацују Он то прима. Видимо, такође, како је у истој тој кући пришла једна жена која је узела скупоцено миро. Узела је алавастар са миром и излила на главу Христову. Чули смо како су многи реаговали на поступак ове жене међу којима су били и Апостоли. Истина, јеванђелист Марко не спомиње Јуду али се он спомиње у Матејевом Јеванђељу, јер се он највише успротивио просипању мира, рекавши да је могло да се прода за триста динара. У оно време је месечна плата била само један динар. То реаговање није било из оне осетљивости хришћанске већ је то било из материјалних побуда и видимо да нам данашње Јеванђеље говори шта је драгоценије од драгоценијег. Не само у овом свету већ и у ономе, а то је да нема ништа драгоценије од богочовека Христа. Христос је благо сакривено у пољу и када га човек нађе све продаје да би купио то благо. Ово нам је поука да све треба да дамо од себе да би Христа задобили и да би Христос био у нама и са нама. Дакле, браћо и сестре, све остало ако ишта у овоме свету има своје вредности, добија од Господа Исуса Христа. Без Христа све те врлине, све вредности које ми имамо, оне су једне мршаве моралне и бесплодне схеме. Бесплодни принципи за које се ми залажемо, а у ствари који немају користи за напше спасење. Христос каже у данашњем Јеванђељу да све што је учињено Господу Христу или боље речено све оно што ми чинимо Господу Христу и ради Господа Христа тада добија вечни значај и силу и прави смисао. Зато ништа нема вредније у овоме и ономе свету од Господа нашега Исуса Христа. Христос каже Апостолима и овим људима да оставе ову жену на миру јер је она то учинила за Његов погреб. Већ наговештава Христос своје страдање и смрт. Христос им каже да сиромахе имају свагда са собом али да Њега немају. Другим речима, и ако сиромаху учините, а не ради Христа, ништа вам то не значи. Сада можемо да поставимо питање: Какав је разлог да човекољубиви Господ овако поступа? Неко ће казати, па зар Бог није милостив према сиромасима. Па како није, браћо и сестре. Не може нико бити милостив према сваком човеку као што је милостив Господ наш Исус Христос. Прво Господ хоће да каже да је богољубље извор човекољубља. Да само онај човек који Бога воли и љуби он воли и љуби човека. Друго, што све учињено из љубави према Христу и ради њега, учињено је човеку, и то сваком човеку уопште па и сваком сиромаху. Још из данашњег Јеванђеља можемо да видимо како судбина душе ове жене је зависила од њене љубави према Спаситељу на чију главу она излива ово скупоцено миро. Замислите сад њену љубав и веру и сад јој то ускратити и забранити. Другим речима, ако јој то ускратимо онда је убијамо јер она има вере и љубави и вероватно јесве што је имала материјалног свога дала да купи то миро да би помазала најскупоценије тело Господа и њеног и нашег. Када душа пропадне, чиме се она може откупити? Ничим. Ова жена, када је видела да је Христос излечио губавог Симона, са смелошћу је поверовала да ће и она примити опроштај грехова и очишћење од њене душевне губе. Јер сваки грех који ми учинимо навлачи једну врсту губе на нашу душу. Она је исповедила велику веру када је без оклевања излила ово скупоцено миро на главу Христову као на најважнији део тела. Зато ми треба да се поучимо, браћо и сестре, ако осетимо да болујемо од душевне и фарисејске губе да примимо Христа у себе да би нас Он очистио од прљавштине и губе греха и да би и ми помазали Његово тело, не са овим скупоценим мирисом него са мирисом вере, љубави, наде и милосрђа у Њега, давањем себе за Христа и за своје спасење. Христос изобличава у Матејевом Јеванђељу Јуду говорећи да је жена ово учинила за Његов погреб и управо га прекорева због Јудине неосетљивости према Спаситељу. Није он имао осетљивости ни према сиромасима него је само мислио на материјално. Зато је и крао. Другим речима, као да ХРистос каже њему: “Ти Јудо, предавајући мене на смрт, не укореваш себе, а жену која је по Божијем промислу принела миро за мој погреб, ти сматраш њу заслужном прекора”. Господ је тада изрекао велика дивна два пророштва, а то је да ће се Јеванђеље проповедати по целом свету и да ће се свуда говорити о делу ове жене. Видите како ниједно добро које човек учини неће остати незнано. Каква привилегија учинити добро дело богочовеку. Христос каже: “Сиромахе имате свагда, а мене немате свагда”. Другим речима значи да је лако наћи сиромахе у свету али наћи богочовека Христа, наћи Спаситеља није лако али није немогуће. Шта нам је потребно? Вера. Нада. Да се надамо. Добра дела. Нађе ли га човек онда треба све да остави док не реши са Господом Христом свој лични проблем. А то је проблем спасења душе од греха и смрти. Од нас Господ не тражи да му купујемо неко скупоцено миро али тражи наше чисто срце., нашу душу. Да ли је хранимо и припремамо за сусрет са Господом.

Нека нам Господ помогне и пример ове жене да све дајемо за Христа, како је често говорио Свети Јустин Ћелијски: “Да све дајемо за Христа, а Христа ни за шта”. Да се не одрекнемо Христа, браћо и сестре, да се не постидимо. Да учинимо добро дело Христу, онда чинимо и другоме и обрнуто. Када другоме чинимо добро ми чинимо и Христу. Јер шта каже Христос? Ко напоји чашом воде једног од ове моје мале браће мене је напојио. Видите, браћо и сестре, како је све у Цркви повезано. Зато човек не сме ту везу да прекида својом самовољом, гордошћу и надменошћу него да све то спаја смирењем и вером. Бог вас благословио”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић