Свету Архијерејску Литургију увеличало је и учешће монаштва из манастира Светог Првомученика Стефана код Врања и Гргетег са Фрушке Горе, као и Београдског мушког хора, под вођством ђакона Владимира Руменића.

Преосвећени Владика је започео своју беседу речима: „Сабрали смо се данас овде у у овом свештеном манастиру, првенствено да служимо Свету Литургију, како би смо заблагодарили Богу, за сва знана и незнана добра која нам Бог чини, а чини нам више оно што не знамо, зато Света Литургија и јесте Благодарност“. У наставку своје беседе Преосвећени Владика је рекао да је Свети Евтимије заиста био Велики, јер је за њега служити Богу и служити другоме потпуно исто. „Без Богољубља нема човекољубља, и без човекољубља, нема ни Богољубља“, а то значи да сваког човека треба да волимо онаквог, какав јесте и да се молимо за њега, а то нам је својим животом показао Свети Евтимије Велики. И он сам био је испрошен молитвом његове мајке, али молитвом смирења. То потврђују и многи други велики светитељи који су измољени од Бога. Такође је о њему речено у синоћној стихири: „Не даде сна својим очима, нити дремеж својим трепавицама, док себе није ослободио од себе“, док себе није ослободио од страсти и себе предао Богу и тако постао обиталиште Духа Светога, а по речима Светог апостола Павла то су љубав, вера, нада, смирење, кротост, целомудреност. Свети Евтимије поседовао све хришћанске врлине, али је главна његова особина била смирење, због чега су му се дивили и анђели и људи, али и демони. Стога нам он поручује: „Смири се горди човече у себи, победиш ли себе кроз смирење, усрећићеш и себе и друге. Осетиш ли радост смирења, онда ће је осетити и они поред тебе“. Владика је завршио речима Светог Јована Златоустог: „Кад је Бог хтео да сагради грађевину од врлина, Он је у темељ свих врлина ставио смирење“, позивајући народ не да присуствују, већ да учествују у Светој Литургији, а то значи да се причешћују и сједињују са Господом нашим Исусом Христом.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након заамвоне молитве пресечен је славски колач, а братство Манастира Јошаница уприличило је трпезу љубави у манастирском конаку за све свештенство, монаштво и верни народ.