Практични радови су и даље најмање заступљени у школама, а активни облици наставе подстичу велику мотивацију код ученика те самим тим представљају темељни услов за успешно учење.

Знајући колику важност и посебност имају практични радови у развоју и образовању ученика те да ученици најбоље и највише градива усвоје путем метода практичних радова, подстакнути својим вероучитељем приступили су изради макета цркава и манастира као и коришћењем школске и кинетичке глине, пластелина и других материјала израдили су Витлејемску пећину, чесницу, свећу и вино.

Заједнички су посетили оближњу шуму и исекли младо храстово дрво (бадњак) које символише Христа и Његов улазак у свет, али је и подсећање на оно дрво које су пастири донели у Витлејемску пећину и које је праведни Јосиф заложио како би се тек рођени Богомладенац загрејао у хладној пећини.

Украсили су бадњак који ће красити њихову школу до времена његовог налагања на бадњи дан чиме се представља топлина Христове љубави. Ученици су упознати да је бадњак још символ новог живота, али и наговештај Христовог страдања и Његове крсне смрти.

Унели су и сламу као подсећање на јасле у које је Пресвета Богородица положила тек рођеног Господа Исуса Христа. Дарове које су сакрили у сламу су подсећање на дарове које су донели мудраци са Истока и њима даровали Новорођеног Месију.

Практични радови треба да постану саставни део процеса учења у школи, јер ће на тај начин ученици боље разумети узрочно-последичну повезаност појединих догађаја и показати веће интересовање за активно учешће на часовима.

Стефан Ђорђевић, наставник верске наставе