Преосвећеном Владики саслуживали су јеромонах Серафим, настојатељ манастира Тресија на Космају, протојереј ставрофор Драгомир Кеџић, протојереј ставрофор Драган Васиљевић, протојереј Срђан Тешић, протонамесник Слободан Радивојевић, јеромонах Мардарије из манастира Благовештења и јерођакон Василије (Старовлах) из манастира Денковца.

На Светој архијерејској Литургији и Парастосу присуствовале су са својим у Христу сестрама, Игуманија манастира Никоља Евдокоја монахиња, Игуманија манастира Дивостина Анастасија монахиња, Игуманија манастира Липара Тавита монахиња, Настојатељица манастира Вољавче Евгенија монахиња, изасланици манастира Ралетинца монахиње Јелисавета и Варвара, те многи свештеници, монаси, монахиње и верни народ који је пристигао са свију српских страна.

У надахнутој архипастирској беседи, пуној бриге и опомене, Владика је нагласио важност смирења и послушања за монаха али и за сваког хришћанина.

Образ смирења и послушности за нас је на првом месту Пресвета Богородица чији Празник данас и прослављамо. Она је на Благовест Архангелову одговорила смирено и са послушношћу речима: “Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој” (Лк 1,38). Она јесте упитала Архангела како то може да се збуде, али не из противљења него из бриге за свој завет девојаштва дат Богу.

Тако и ми у свом животу и подвигу треба да на првом месту будемо послушни, јер без послушности нема правог смирења, и то послушни Епископу, јер је он икона Христова. Смирење, без послушности лажно је и на штету. Послушање је једна од најважнијих врлина за сваког монаха, јер сами и својим умовањем не можемо духовно напредовати, те нам онда, без послушности, и сваки други подвиг бива на штету. Истинско смирење рађа послушност, а послушност рађа смирење.

Отац Серафим је знао шта за монаха представљају ове врлине и сведочим да је за свога живота био пример истинског смирења и послушности. Кад сам га једном приликом упитао шта би учинио када бих му рекао да га из манастира Благовештења премештам у једну другу обитељ одговорио је: “Владико човек сам, па би ми као човеку било у срцу веома тешко, али ако тако благословите, ни по своје ствари се не бих вратио, но бих одмах испунио послушање”. Ето, такви су били смирење и послушност оца Серафима.

После Свете Литургије и Парастоса, Преосвећени Владика је одржао помен на гробу блажено упокојеног архимандрита Серафима.

Игуманија свештене обитељи благовештенске, мати Салафаила са својим у Христу сестринством уготовила је богату Трпезу љубави за Владику, свештенство, монаштво и многобројни верни народ.

Вечан спомен блажено упокојеном архимандриту оцу Серафиму. Вечан му спомен. Амин.