По прочитаном Јеванђељу Преосвећени Владика Јован се обратио верном народу надахнутом беседом и истакао да би човек живео богоугодно, он треба да живи јеванђелским животом и такав човек се моли Богу, он се клони зла, клони се греха, клони се нечистоте и гледа како да живи у праведности и чистоти. Онај човек који жели и труди се да угоди Богу, он спасава себе од себичности и отвара себе према Богу. Дакле, угађати Богу значи угодити свему ономе што је потребно за наше спасење у том светлу апостол Павле каже „Као што је Господ Исус Христос Богочовек сав у Богу, тако би требало да сваки човек и хришћанин бити у Богу“. Ко је у Богу он се труди да буде бољи човек, а бити човек то је велико достојанство. Зато хришћанину не доликује да чини оно што чине незнабожци. Ако у своју душу уселимо Бога ми ћемо заиста живети по Богу и тако ћемо угађати Богу. Једино ако је сва душа наша и све срце наше, наше мисли, aко цело наше биће тежи ка Богу, онда оно тежи ка светости. Владика је цитирао и речи апостола Павла из данашњег одељка из апостола који каже „Није нас Бог створио за нечистоту, него за светлост“, а која је то светлост? То је Христова светлост, то је светлост која обасјава свакога човека који долази на свет, она просвећује свакога човека и ако човек не живи у светлости Христовој, он се заварава и живи у својој светлости. А човек заиста светли, али само ако је у Христу и са Христом. Видимо и да нас Свети апостол Павле саветује да ништа наше не буде ван Господа, ван спасења, а спасење може бити само у Господу. Име кроз које се ми спашавамо јесте Господ Исус Христос који је рекао дођите ви који сте уморни к мени и ја ћу вас одморити. Он нас зове како би се одморили од греха, злобе, пакости, а човек ако не дође ка Господу онда ће отићи оном другом који ће га оптерећивати и затварати у себе. Човек у таквом стању осећа да га нешто притиска и вуче доле, али он никако да размисли шта је то што га толико притиска, зато што угађамо себи а не Богу. У таквом човеку нема Бога, а нема ни праве вере док ће се често представљати као човек од вере и љубави, а када је то ван Бога онда је човек у великој опасности.

Неко ће питати па како да будем у Богу или са Богом, па у Цркви као Тела Христовог браћо и сестре. Како да знамо да ли смо у Богу, па тако ако живимо по Цркви и онако како нас она учи, јер једино у Цркви задобијамо спасење. Мимо Цркве нема спасења, а то значи да једино у заједници са Богом и са светом можемо се спасити. Свети Јован Златоусти када говори о Цркви каже „Црква је један заштитни зид“ човек док је у оквирима тог зида он није у опасности, док чим изађе ван зида тј. чим изађе из Цркве он је у великој опасности од искушења. Човек који је у Богу неће ни да помисли да учини зло другоме, Свети апостол Павле зато и каже да се трудимо да не оштетимо брата свога, а сваки човек је брат другоме. Преосвећени Владика је истакао да смо ми чланови Цркве постали крштењем, зато смо одговорни за Цркву као заједницу, зато је сваки човек уд те заједнице орган који је одговоран за све друге органе, као и други органи за сваки посебно. Хришћански живот је најсавршенији живот, томе животу никаква смрт ништа не може. Ако си хришћанин и угађаш Богу и људима нећеш умрети, него ћеш васкрснути и већ овде и сада осећамо ту вечност, такав је човек Бог по благодати. Хришћани знају да је овај живот на земљи привремен, а након смрти вечан, али је овај живот на земљи битан, зато што од њега зависи да ли ћемо примити награду или не. Прави хришћанин ако живи Богом и Црквом, он већ сада почиње да осећа вечност, он и поред патњи осећа се као да живи у рају, зато што носи Бога у себе. Свет у коме живимо више је у тузи него у радости, али човек који носи Бога у себи осећа радост. Човек када има Бога у себи он и поред туге осећа радост и лакше носи терет и тугу у овом животу.

На крају своје беседе владика је рекао да је човекова душа вечна, али само ако је са Богом. Уколико се човек одвоји од Бога онда он духовно умире, а Бог је човека створио за вечност, а не за смртност и пролазност. Ево ми се сада налазимо у периоду Божићног поста када треба да преиспитамо себе чега смо гладни и чега смо жедни или боље речено Кога смо гладни и Кога смо жедни. Човек који се пита е шта ћу сада јести себе оптерећује телесним потребама и не може да осети радост поста и уђе у себе и преиспита себе.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије Преосвећени Владика је поделио свој архијерејски благослов и иконице народу који се окупио на литургијско сабрање са својим духовним пастиром.

вероучитељ Стефан Радисављевић