Чтецирали су богослови из оближњег светог училишта Светог Јована Златоустог.
За певницом је било братство храма Светога Саве оци: Бранислав Матић и Иван Антонијевић.
Преосвећени се осврнуо у беседи на прочитане речи Христове у Јеванђељу, као и на животопис светога апостола и Јеванђелиста Матеја:
„Браћо и сестре данас наша црква слави светог апостола и Јеванђелиста Матеја. Апостол Матеј био је писац првог јеванђеља. Апостол Матеј је био у исто време и цариник. А у оно време цариници су се сматрали за грешне људе, јер су закидали од пореза па чак и недостојне нарочитих части које су добијали други људи. А Спаситељ иде управо у кућу овога цариника и грешника којега људи сматрају грешником, али Бог не гледа човека у његовој спољашњости. Бог гледа на срце човеково. Гледа на нашу жељу, и шта ми то желимо ако је наша жеља исправна, а уме да буде и луда жеља, да желимо оно што је лудо у смислу спасења нашега. У такву једну кућу, улази Христос, на позив апостола Матеја да би показао да је Он управо Бог, Господ Исус Христос, да може најгрешније и најомрзнутије људе, да Он их може учинити непорочнима. Да их може учинити чистима, да их може учинити светима. Дакле, ово нам све говори да Христос има власт да опрашта грехе и да је ту власт дао својим апостолима а апостоли пренели на епископе а епископи на свештенике. Али и епископи и свештеници треба да буду свесни тога великога дара којега је Бог дао свештенослужитељима. Ми свештеници треба да будемо свесни чистоте свога живота. Јер ако ми свештеници живимо или боље речено трудимо се да живимо у чистоти, да живимо у молитви и са молитвом, ми ћемо тиме дати најбољи пример вама. Свештеници треба да се моле за свој народ и да се жртвују. Исто тако је народ дужан да се моли и жртвује за своје свештенослужитеље.“
Фарисеји су се питали: „ Зашто ваш Учитељ једе и пије са грешницима?“Тиме хоће да кажу да је и сам Христос грешан чим се дружи са грешницима. А Христос разумевши њихови мисли одговара: „Не требају здравима лекари него болеснима“. Шта је то што човека чини болесним у духовном смислу? То је грех. Има ли човека без греха? Нема. Сваки је човек духовно болестан.
У наставку беседе Преосвећени се дотакао питања греха, и гледања на грех: „Грех је тај који обузима човека и када га обузме онда се у тог човека усељава нечастиви дух, па га још више прља, и не дозвољава човеку да се чисти. Како се човек чисти? Покајањем, исповедањем, светим тајнама и врлинама. Где се човек највише чисти? То је у Цркви Христовој, као у Телу Христовоме, у тој заједници. Јер смо позвани једни другима слабости да носимо... Ако је други пао опет смо дужни да се за тога молимо Богу ако ништа друго. Он је пао, али баш зато што је пао треба му помоћи... Из ових Спаситељевих речи можемо да изведемо богочовечански наук, а то је да је грех главна болест човековог бића и да од те болести пате сви људи. Јеванђеље каже, опет понављам, нема човека без греха. Здрави су они без греха, они који су се очистили од греха. Господ може да убели наше грехе, да очисти нас, али само ако то ми желимо и хоћемо. Ако желимо истински смирено. Тамо где има гордости и сујете, тамо нема покајања. Ако човек увиди своју сујету и гордост, и ако се покајње, исправиће га Господ. Господ укорева фарисеје, који себе сматрају управо безгрешнима. Они су већ осудили људе да су грешни, осудили друге али нису видели своју грешност. Јер кад човек види себе и сагледа себе изнутра, онда заиста ће стати па ће казати ја сам много грешнији него други људи. Господ мудро укорева фарисеје који себе сматрају безгрешнима и осећају себе духовно здравим особама. Зато је он рекао: не требају здравима лекари. Они себе сматрају здравима, безгрешнима, и њима не треба лекар, њима треба њихова гордост, њихова сујета. На земљи нема човека духовно потпуно здравог и безгрешнога, јер је сваки грех духовна болест. Христос је лекар душе и тела и као да управо нама каже: ја другујем са митарима и грешницима, јер осећају духовну потребу. Онај митар који је ушао у цркву говорио је: „Боже милостив буди мени грешноме“. Значи признао је своју грешност браћо и сестре, и тражи милост Божију. Јер милост Божија може да удели наше грехове. Браћо и сестре тражимо Христа за Спаситеља, као Лекара. Господ као да нам каже: „Ко је већи Лекар него Ја?“ Зато је потребно браћо и сестре да човек уђе у себе и да призна себи себе.
На крају обраћања верницима, Преосвећени је појаснио значај поста за нас хришћане: „Пост је потпора човекова, олакшање човеково ако се увек а посебно уз пост што више и чешће исповеда, каје, причешћује, и што више чини добрих дела. Нека нам Господ помогне да се ових четрдесет дана припремамо и да преображени достигнемо Оваплоћење Божије. Да достигнемо Рођење Христово и да му се поклонимо. Тај значај и догађај Рођења Христовога, он треба да нас радује, што ћемо се бар толико колико кроз пост и молитву што чистије припремити да што достојније дочекамо Рођење Христово у нама. Да дочекамо Рођење Христово, јер ако не учинимо да се Христос стално рађа у нама, онда нећемо имати радости. Радост нећемо осетити, коју је Господ донео својим Рођењем. Нека вас Бог благослови, и нека је срећан и благословен почетак поста.“
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
ђакон Александар Ђорђевић
