На сам дан празника, 26. новембра, средшњи моменат прославе била је Света Архијерејска Литургија. Ове године, Епархија шумадијска и Богословија Светог Јована Златоустог имали су благослов и част да литургијским сабрањем началствује Његово Преосвештенство Епископ топлички Господин Јеротеј, викар Патријарха српског и Председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, уз учешће Епископа шумадијског Господина Јована.

Саслуживали су свештеномонаси и свештеници, јерођакони и ђакони Епархије шумадијске, као и гости из других епархија.

Према устаљеној традицији, Епископ шумадијски Јован је у чин чтеца рукопроизвео клирике Шумадијске епархије, који су уједно и матуранти Богословије.

Чин су примили: Урош Стојадиновић из Вреоца, Василије Новаковић из Селевца, Теодор Јездић из Брчког, Димитрије Николић из Крагујевца и Филип Лукић из Кусатка.

Након прочитаног Светог Јеванђеља, сабраном свештенству, наставницима и ученицима Епископ топлички Јеротеј пожелео је срећан празник и честитао славу: „На данашњи дан, широм васељене, Света Црква Православна слави великог угодника Божијег, Светог Јована названога Златоусти – архиепископа царског града Константинопоља. Овај Светитељ рођен је у Антиохији у Источном Римском Царству и ми не знамо тачно његово порекло – можда је био Сиријац, можда Грк или припадник неког другог народа. То нам није остало записано у његовом житију. Но, можемо видети како он, као светитељ, превазилази те границе национализма и народа; од сваког народа је прихваћен као свој. Он је Србима Србин, Грцима Грк, Русима Рус, Бугарима Бугар – сви га доживљавају као свога најрођенијег“. У наставку своје проповеди, Епископ Јеротеј је истакао узвишеност свештеничког позива, који је прославио и Свети Јован: „Данашњи празник прославља овај свети храм и ова, требало би да кажемо, света кућа, јер се у њој првенствено образују нови нараштаји свештеника, свештеномонаха, а можда ће неко од вас постати и епископ, ако не и патријарх. За то образовање имамо великог узора, Светог Јована Златоустог. Ако ћемо да будемо подвижници, у њему имамо најбољи узор монаха и аскете. Ако волимо да читамо Свето Писмо и да га проучавамо, опет имамо Светог Јована као великог тумача Светих списа. Ако волимо богослужења, онда је пред нама Свети Јован као велики литургичар, али не само то, јер је он био и велики пастир у Царском граду Константинопољу где је просвећивао народ Божији“. Закључујући своју проповед, Епископ топлички Јеротеј је упутио молитве Светом Јовану и ученицима позив на будност у свештеничкој служби: „Свако од вас који је дошао да похађа ову свету школу и изучава свештене науке, дошао је са благословом свог епископа, а то је врло важно. То говори да нисте дошли по својој вољи. Епископ је био тај који је проценио и видео да имате дар да одговорите на позив да будете свештеници. Зато, у данашњи дан је потребно да будемо радосни и весели. Молимо се Светом Јовану Златоустом да бисмо се тако обрели у рају, где ће бити вечна, безгранична и неизмерна радост и мир у Духу Светоме. Амин!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа топличког г. Јеротеја

Након заамвоне молитве, Епископ топлички Јеротеј је пререзао славски колач и још једном честитао славу: „Благодаран сам Епископу Јовану на томе што сам имао прилику да служим Свету Литургију и началствујем на њој. Хвала и ректору Богословије др Зорану Крстићу, као и свим наставницима и ученицима. Хтео бих да вам пренесем поздраве, честитке и благослове Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија, чијим благословом сам изасланик у вашој Епархији. Још једном се од срца захваљујем“. Одговарајући на благодарност и честитке, Епископ Јован је рекао: „Преосвећени владико, хвала Вама и Његовој Светости који вас је упутио да дођете у наше училиште, које скоро три деценије постоји. Трудимо се колико можемо, па вас молимо да се молите за нас да и ово училиште још више и боље напредује“.

Богословија је овога дана имала благослов да на славском ручку угости и Његово Преосвештенство Епископа браничевског Господина Игнатија. Том приликом, ректор Богословије др Зоран Крстић је упутио речи благодарности Епископима Јеротеју, Игнатију и Јовану, затим гостима из других сестринских богословија, наставницима и запосленом особљу, као и бившим и садашњим ученицима, истакавши да празновање славе овог богословског училишта сваке године представља велику радост Српској Цркви, јер се тако одржава континуитет њеног постојања: „Дошла је пуноћа времена да уредимо наш статус и да се консолидујемо са другим просветним установама. Те ствари су за нас важне и од пресудног значаја. Недостојно је за нас да будемо непостојећа школа у нашој држави, а рекао бих и да је недостојно да сегмент из којег је проистекла просвета наше државе буде у сивој зони. Сви су изгледи да се сада стичу повољни услови за остваривање добрих односа. Због тога ми је нарочито драго што су представници државе сабрани заједно са нама и због тога се сви радујемо“.

Након ректора Зорана, сабранима за трпезом се обратио и отац Исидор (Јагодић), заменик ректора Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену и нагласио да је веома важно то што представници богословија сваке године успевају да се братски загрле и окупе на једном месту: „Дело које нам је поверено захтева велику одговорност. Мислим да је од изузетне важности да се у оваквим школама нарочито негује дух јединства. Постоји много ствари по којима се можемо делити, цепати на делиће, али увек морамо имати на уму Христове речи да сви једно будемо. То је императив нашег живота и на томе треба радити до краја наших живота. Хвала Светом Јовану Златоустом што нас је сабрао на овом месту и желим да, ако Бог допусти, успемо да се окупљамо и у годинама које следе. Свим радницима ове школе желимо много изобиља и благослова и жељу да истрају свему што раде, знајући да се на крају свега увек налази благослов Божији“.

Певањем троструког многољетствија, сабрани Епископи, наставници и ученици узнели су молитве и жеље Господу да Богословија, молитвеним заступништвом Светог Јована Златоустог, постоји у годинама које долазе и да буде домаћин свима онима који се са љубављу сећају њеног гостопримства.

Лазар Марјановић