Беседећи верном народу, Владика Јован је рекао:

„У име Оца и Сина и Светога Духа! Из овог сада прочитаног Апостола на овој Божанственој Литургији, чули смо како нас Свети апостол Павле учи о Духу Светоме. Он нам у ствари говори који су то плодови Духа Светога. Они су многи. Он набраја и каже да су то љубав, кротост, мир, дуготрпљење, благост, смирење и уздржање. То су плодови Духа Светога. Ако човек поседује у себи плодове Духа Светога, он ће рађати ове плодове. Ми смо сви задобили Духа Светога у светој тајни Крштења, онда задобијамо благодати Духа Светога кроз све свете Тајне и све свете врлине. Понављам: Ако човек заиста живи Духом Светим, ако се макар колико толико труди он ће рађати ове плодове. Без ових плодова, нама нема спасења. Бог је човека као круну свега створеног, засадио у рају. Онако како у текстовима црквеним каже као плодовиту маслину да рађа добре плодове, а плодови тог благодатног Духа Светога јесу наши светитељи. Сваки човек је намењен да буде светитељ. У тропару Светог оца Саве каже се: „Засадио си као у духовном рају своја света чеда“. Дакле, човек је као лоза на чокоту. Лоза црпи из чокота сокове и доноси плод. Чим лоза није на чокоту, она се суши и како Јеванђеље каже, она се у огањ баца. Тако и човек док је накалемљен на чокоту Христу и док је са Христом и док је Христос у човеку, тај човек доноси ове плодове. Он их рађа и даје их другоме. Преноси доброту, љубав и смирење, све то човек када поседује Духа Светога он има ове плодове. Нико не може осетити сласти добра без истрајности у добру. Хришћанин не сме сад кренем да се молим, па не могу. Престајем. Имам веру, па ми вера падне. Човек мора да буде истрајан у свим добродетељима. Баш у тој истрајности добродетељи се показују. Зашто кажем да човек мора да буде истрајан у добру? Зато што на путу ка добру, прво се срећу горчине онда сласти. Човек не зна шта је сласт, ако прво не искуси горчину. Човек не може да осети свој грех, док не падне, док не осети пад. Сва је природа препуна порука о истрајности. Учимо се од ње. Она је сва у таквим поукама. Зар би једна стабљика која се уплаши од мраза и ветра, може ли постати шума. Тако и ми ако се уплашимо да не можемо да учинимо добро, нећемо никад ни учинити. Страх је опасна болест. Из страха може да произађе много што није добро. Или како каже наш народ: „У страху су велике очи“. Страх често каља образ како каже Његош. Тако и човек, ако не истрајава у балгодетним даровима Духа Светога да доноси добре плодове, онда нам нема спасења. Како каже ап. Павеле: „Добро чините да вам се не досади“. Не смемо рећи једно добро сам учинио, то је довољно. Па ћу још и да се хвалим. Не, већ чини добро да ти се не досади, па ће то једно добро повлачити и друга добра. Па ћеш чинити и више добара, а не само то једно. Да би човек задобио добре плодове потребна му је вера. Вера, истрајност, а на првом месту потребно је смирење. Уз сваку врлину ако не ставимо као темељ смирење, онда ми ту врлину нећемо ни остварити. Јер ако остваримо без смирења, онда нам та врлина неће користити на спасење, већ на гордост, да се хвалимо. Онда, шта имамо од тога? Треба нам вера, треба нам смирење. Смирење је јеванђељска врлина која Христовим миром сједињује све човекове снаге у једно. Врлина смирења је Божанствена врлина. С. Јован Златоусти каже: „Кад је Бог хтео да направи једну грађевину од свих доброчинстава, он је у темељ поставио смирење. Смирење је учење Христово. Је ли ико препознао неког човека који је толико смирен колико је Бог смирен. Смирење ЈЕ СВОЈСТВО Христово и дејство Христово. У смиренима Бог дејствује. Зато се каже да се Бог гордима противи, а смиренима даје благодат. Благодат је Христос, даје нам самога себе. Ако у нама нема смирење, не можемо да причамо да имамо Христа у себи. Немамо. Отуда и оне Спаситељеве речи које смо и данас овде чули: „Научите се од мене јер сам ја смирен у срцу своме и наћи ћете покој душама својим.“ Значи да се душа узнемири када човек не чини добро, када чини зло, мисли зло, говори зло, чини зло. Свети Оци ову Христову реченицу објашњавају од прилике овако и кажу научите се али не од анђела, не од човека, не из књиге, већ из Мене. Он каже да од тога што ћете Мене примити, од Мога сијања и дејства у вама, ви ћете постати светлост. Јер је Христос кротак и смирен срцем, али и душом и телом. Како да сазнамо својство и Христова дејства? Кад их осетимо, она су несазнајна. Човек не може да сазна суштину Божију. Али то не значи да ми не треба да се усавршавамо. Мир Божији који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу. Кад човек има Христа у себи, он не дозвољава да његове мисли блуде. Да не мисле оно што не треба да мисле. Да мисле о ономе шта је горе. А шта је горе? Господ наш Исус Христос, који седи са десне стране Бога и Оца. Мир Божији је и начело и последица смирења. Мир је дејство смирења и узрок тог дејства. Мир делује на ум и срце, свемогућом Божијом силом, благодаћу Божијом. А само саму Божију силу и њено дејство не можемо сазнати на природан начин. Треба нам то натприродно осећање. Смирење се постиже испуњавањем Јеванђељских заповести, а првенствено молитвом. Не можемо ни једну врлину да остваримо без молитве. Зато су нас наши стари учили да ако било шта хоћемо да урадимо, треба да се помолимо. Да замолимо Бога да нам Бог помогне да урадимо оно што хоћемо, да нам Бог да снаге, да учинимо то добро дело. Благодатно дејство смирења се потпуно подудара са благодатним дејством молитве. Зато Господ каже молите се непрестано да не паднете у искушење. Она се подудара са дејством молитве, тачније, то једно те исто дејство. Исто дејство смирења и дејство молитве. Помолимо се Богу да нам он помогне и да снаге да стичемо смирење и молитву да би се у нама остварили благодатни дарови Духа Светога. Ако не остваримо благодатне дарове Духа Светога, остаћемо јалови, што би рекао наш народ. Остаћемо бесплодна смоква. А оно дрво које не доноси плода, сече се. Када посече такво дрво које не рађа плода, мудар човек, мудар домаћин, одмах засађује ново дрво, да би и он и његови имали користи од тих плодова. Ово што ап. Павле каже добро чините да вам се не досади и ми молимо Бога да се у нам остварују благодатни дарови да се тако једино могли спасити, јер тако једино можемо да задобијемо Царство Небеско, Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након одслужене свете Литургије, Владика Јован је вернима поделио свој Архијерејски благослов.

протођакон Мирослав Василијевић