На литургијске прозбе одговарали су бивши и садашњи ђаци богословије Јован Пешић, Дејан Костић, Милош Пуповац, Стефан Марковић и Ђорђе Јанковић.

Додатну радост за нас чинило је присуство сестре манастира Дивостина, монахиње Јелисавете.

Велики благослов и велика радост излили су се овога дана на све верне који су том приликом били сабрани у светом храму.

Звук звона са светог храма означио је долазак епископа, а верни народ окупљен са свих страна радосно се припремио да га дочека.

По дочеку епископа, када се звук звона умирио и престао да одзвања шумаричким околишом, владика Јован приступио је чину освећења палионице свећа, продавнице и канцеларије, који су саставни делови новонасталог здања у порти цркве. На овај радосни догађај дуго се чекало и напорно припремало извођењем грађевинских радова, а свако је дао свој скромни допринос, ту удовичину лепту, од које се још више сјаји свако здање подигнуто у славу Божију.

Да радост буде већа овом приликом, пред сам почетак свете Литургије, владика Јован је у чин чтечева рукопроизвео младе духовне наде наше парохије, младог студента богословског факултета Александра Радовановића, као и ученике основне школе Николу Марковића и Петра Недељковића, за које чврсто верујемо да ће милошћу божијом, а благодаћу и силом Духа Светога, кренути путем богословља.

Потом је отпочела света Литургија.

У својој богонадахнутој беседи, владика Јован се осврунуо на речи Јеванђеља Христовог, подробније их тумачећи и чинећи их лакше разумљивим мирјанину, употребљивим у свакодневном животу, како Писмо и заповеда да живимо свагда по Речи Христовој, Светом Јеванђељу. Из овог кратког јеванђелског зачала можемо видети, навео је владика Јован, како је Бог истинска љубав! Како Бог воли сваког човека, био он праведник, био он грешник и видимо како је Бог саосећајан нашим страдањима и нашим патњама. И заиста, Господ силом Своје љубави све усавршава и свему даје прави смисао. А за то је потребано да човек верује у Бога и да живи том вером и да осети то саосећање Божије. Ми људи можемо имати и имамо хвала Богу то саосећање према другима кад имају невољу, кад имају патњу, али наша саосећања се умногоме разликују од саосећања Божијега. Ми саосећамо са болесним човеком, и то је добро, и молимо се Богу да му Он да здравље. Али ми му не можемо дати здравље. Бог је Тај Који даје здравље! Међутим, Бог на нашу искрену молитву одговара. Зато је Бог саосећајан не само на наше муке, патње и болове, већ и на нашу радост, али Бог саосећајан када је наше срце, наша душа усмерена ка Богу. Када наше цело биће вапије Богу за помоћ. А Он нас једини може утешити на прави начин. Једини нам може помоћи!

Завршавајући своју беседу, владика Јован је додао, да кад ми тражимо Бога у сваком тренутку, Он ће нас утешити и рећи ће нам, као и јеванђелској удовици, не плачи него само веруј. И онда ћемо чути и ми ове речи Христове, које је упутио оном мртвацу, момку (из јеванђелског зачала) - момче теби говорим устани. Али зато треба да кажемо "Господе пао сам". А како да кажемо, ако нисмо осетили пад? Падамо, а не осећамо пад! Треба да кажемо пао сам Господе, а Господ ће нам прићи, па ће нас подићи. Зато помолимо се Господу да нам се врати мир и да мир буде у нама. Да нам се врати радост овом животу, који више доноси тугу него радост. Да нам се врати вера као овој мајци!

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У току своје беседе владика Јован је саопштио верном народу, да је он долазећи к нама, са собом понео још један благослов, а то је делић моштију светог великомученика Георгија. Овај догађај био је изненађење за све верне, а ово сазнање пробудило је силну радост и силну љубав у свима нама. Велики благослов за наш свети храм јесте да у њему почива делић моштију домаћина.

На крају Свете Литургије верни народ се кроз Свету Тајну Причешћа сјединио са Самим Васкрслим Господом. Радује да је велики број верника приступио Светој Чаши!

Страхиња Вуксановић, дипл. правник