Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован обратио се верном народу надахнутом беседом:

“У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре и драга децо Божија, сам почетак данашњег Јеванђеља нам каже како је Господ Исус Христос упозорио своје ученике да пазе на себе и зато каже: – Пазите на себе, дигнуће људи руке своје на вас и гониће вас и предаваће вас у синагоге и тамнице и водиће вас пред цареве и кнезове. Ове речи Христове треба да нас подсете да сваки човек треба да се труди, да пази на себе, да пази на свој живот, да пази на своје понашање, да пази како живи, да пази да ли живи као човек достојанствено. А бити достојанствен човек то значи бити Божији човек, то значи бити човек који у себи има љубав, који има веру, који има наду, који има милосрђе. Љубав која није нешто што је само емоција, него љубав којом треба човек да живи. А то је она љубав која се жртвује за другога. То жртвовање за другога не сме да буде егоистичко, само на свој начин. Љубав је много шира. Љубав је нешто што носи свакога човека у себи, па без обзира какав тај човек био. Љубав зна да пређе преко свих невоља, па и преко свих зала које човек човеку чини. Таква љубав јесте у човеку ако човек има смирења у себи и сматра да је сваки човек бољи од њега. Све док не признаш да је други бољи од тебе ти ниси онда добар човек. Онда ти мислиш да си најбољи, најпаметнији, онда ћеш помислити како си чист, мада опет и тада нећемо казати да смо чисти него ћемо мало лицемерно - фарисејски говорити о томе. Или на пример, кад човек каже да он никада у животу не лаже и самим тим што то каже да не лаже он ипак лаже јер не може човек бити а да не може бар по нешто да слаже. Али човек се заварава са тиме и не само што се заварава него што он себе заиста сматра таквим да он увек и свагда говори истину.

Ако пазимо на себе, онда ћемо пазити и на своје понашање, пазићемо на свој живот и том пажњом ћемо помоћи и себи, али ћемо помоћи и другима. Зашто? Па, ако ја пазим да живим достојанством човека, онда ћу ја тако подстаћи и другога да и он мало размишља. Дакле, бити добар човек значи бити човек испуњен вером у Бога и поверењем у другога. Бити добар човек значи имати Христа у себи, а ко има Христа он је Христоносац. Бити добар човек значи желети другоме добро више него самоме себи. Јер такав добар човек када тако размишља и мисли он зна да када жели другоме добро, да ће њему Бог дати добро. Не можемо да очекујемо да будемо срећни у смислу ја да будем срећан а да претходно не пожелим срећу другоме. Кад пожелим срећу другоме и учиним нешто да други човек буде срећан, онда ја, ако сам верујући човек, знам да Бог награђује свако добро дело, браћо и сестре и децо драга.

Када Господ наш Исус Христос каже (у данашњем прочитаном Јеванђељу) – Дигнуће руке на вас и гониће вас... Овде се ради не само о страдању онога који је гоњен него о откривању тајне безакоња, јер онај који у било ком виду прогони другога, па и у мислима, он у ствари чини безакоње. То се управо односи и на откривењу тог људског безакоња: – Ма хоћу да докажем да сам ја бољи! Чим то и помислиш ти несвесно говориш да ниси добар човек. Ту се ради о греху гонитеља (оних који гоне другога). И пропаст народа најчешће бива услед грехова безбожника, јер како каже цар Давид: – Рече безбожник у срцу своме нема Бога. А чим човек то каже (да нема Бога), онда он заиста узима суд у своје руке. Он тада суди другоме, пресуђује другоме, али себи не суди, зато што се не бави собом него другима. Зато што хоће да каже да је бољи од другога. Добар човек види у човеку не само зло, него види и добро, јер нема човека који је сав у злу и нема човека који је сав у добру, него у човеку је и зло и добро. У човеку је и рај и пакао. Према томе немојмо да тражимо и рај и пакао тамо негде, на неком другом месту, не знам где. Погледајмо шта је у нама, је ли у нама рај или је у нама пакао? Ако је рај у човеку онда је тај човек блажен. Онда је тај човек испуњен Богом а онда кад је човек испуњен Богом и кад је Бог у њему, такав човек може да смести цело човечанство у своје срце. А кад је у човеку пакао онда је њему све тесно. И зато човек услед те своје тескобе излази из себе, али не излази из себе да погледа себе, него опет стално гледа другога.

Христос овим данашњим речима најпре упозорава апостоле шта све имају да претрпе. Човек у животу трпи и претрпи све, поготово верујући човек. Верујући човек верује да ће му Бог помоћи, али како? Ако отрпи. Зато на крају данашњег Јеванђеља Господ каже: – Трпљењем својим спасавајте душе своје. Онај човек који не уме да трпи то је у ствари свађалачки човек. То је човек коме је само стало до свађе. Само му је стало до доказивања себе. Али онај који отрпи, кад отрпи, онда другачије размишља. Зато Свети Оци кажу: – Ако осетиш да треба да избациш тај свој гнев из себе, престани да то чиниш и очитај Оче наш. Прво, та молитва ће ти помоћи да не учиниш то што си наумио. Друго, само то време, нека је и делић минута, оно ће ти помоћи да размислиш и поступиш на другачији начин него што си хтео да поступиш. Где нема трпљења ту нема ни спасења.

Зато ове Христове речи: – Гониће вас и предавати, такође значе да ћемо бити призвани и позвани да се боримо за добро, да се боримо за веру и то како да се боримо за веру – ако треба и до проливања крви али за веру, за Бога, за праведност, а не за себе. Христове речи: – И сви ће вас омрзнути због имена мога ради значе да то може бити онда када грех, зло овлада човечанством. Јер када зло уђе у човека, човек више не контролише себе. Зло толико измени разум човеков да он и када зло чини он мисли (како каже Јеванђеље) да добро чини. Кад се човек не бори против зла зло овлада човеком. Господ нам каже да се не плашимо ако нас гоне због имена Његовога, због имена Христовога. Зашто? Зато и ако нас гоне, а ми смо хришћани, ми знамо шта су хришћанске вредности. И када нас изводе пред те гонитеље ми имамо још једну дивну шансу да и пред тим безбожницима, тим који зло чине покажемо и кажемо о Христу и о хришћанству. Дакле, и у таквом стању човек може да чини добро и за спасење своје, али да чини добро и за спасење другога. Зато хришћанско није само да ја мислим да се ја само спасем, него да мислим и да се молим да се спасе сваки други човек, цело човечанство, јер док год не будемо желели више добро другима него себи, нисмо добри људи. Безбожници који мрзе Бога мрзе и доброг човека. До њих не може да допре она дивна хришћанска врлина покајања. А коме не треба покајање? Нема човека без греха.

Ми не смемо да се уздамо у неке своје многе врлине. Иако човек чини те многе врлине све су те врлине мале у односу на милост Божију којом се ми спасавамо. Све што претрпимо у овом свету, па и ружну реч, ако претрпимо, онда ћемо касније моћи да размишљамо о тој речи коју нам је, на пример, неко рекао. Али ако одмах на ту једну реч одговарамо са 50 наших речи, онда шта је то, зло на зло, а када се два зла сукобе онда заиста зна се шта бива.

Нека нам Господ помогне да пазимо на себе и да чинимо добро да будемо добри људи и онда смо сигурни да ће нас Бог наградити Собом и Царством небеским. Онда ћемо осетити како је то лепо кад човек има Бога у себи. А када смо са Богом онда се у нас усељава све оно што је Божанско и онда човек мисли о таквим вредностима а не о овим нашим привременим, људским, свакодневним оптерећењима којима се ми оптерећујемо. Бог вас благословио.”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

После Свете Божанствене Литургије, Владика Јован је поделио благослов и иконице верном народу и многобројним младим основцима ОШ Вук Стефановић Караџић које је окупила вероучитељица Ирена Станић а који су се данас сабрали у Бресничкој светињи.