Певницу су водили: јереј Александар Мирковић и јереј Иван Антонијевић.

Чтецирали су богослови из богословије Јована Златоустог.

По прочитаном Јеванђељу по Јовану Преосвећени се обратио верном народу: „Данашње јеванђеље нам говори како да се одржимо у свим приликама и неприликама овде на земљи, како да се снађемо у свим искушењима а човек ниједан није поштеђен искушења, уколико живи у Богу и по Богу. Зато нам свети Апостол Павле каже: „Браћо, јачајте у Господу и у сили моћи његове“. Обуците се у свеоружије Божије да бисте се могли одупрети нечастивоме. Лукавство ђавоље је опасно, каже апостол Павле, оно је подмукло, јер ђаво шта жели? Која је његова највећа мисија? Да нас убеди да не верујемо у Бога и да Бог не постоји. То су све муке и невоље и заиста ако узмемо све те наше недаће и невоље и нашу људску немоћ, слабост, огреховљеност, браћо и сестре, онда ћемо тек схватити само када имамо смирења, да нам је потребна моћ Божија, да нам је потребна сила Божија, нико други до Бог. Јер једино Бог даје човеку, моћ и силу да се одупре од свих ових невоља које апостол Павле наброја данас. Он је једини који нама жели истинито добро. Зато што је Бог једино добар. Зато нас саветује апостол Павле да јачамо и у сили моћи његове. Но, можемо поставити питање како се може јачати у Господу? Тако што ћемо се испунити силом Господњом, тако што ћемо тражити и молити помоћ од Бога, и тражити Његову силу, а сила Господа се налази у свим светим тајнама и врлинама. Ту је моћ Божија и сила Божија. Ту је снага наша, и ми треба да се уздамо у снагу Бога живога, а не у нашу снагу која ако је без Бога, она је слабашна. Ми треба да ојачамо браћо и сестре вером у Бога, и да вера ојача у нама. Јер ми вером усељавамо Бога у себе. Потребно нам је да јачамо и кроз веру и кроз хришћански јеванђелски живот. Живи ли човек и облачи ли се у оно што је Христово, он јача у Господу.“

Преосвећени се дотакао и привидног начина хришћанског живљења: „Свако наше јачање ван Бога, зато што мислим да сам ја то и то, ја себе проглашавам за оно и ово, а то нисам, није добро. Ако се проглашавам за неког великог духовника, за великог исповедника, а ти и такви који себе проглашавају њима заиста не треба духовник и исповедник, ни уман човек, али уман по Богу. Њима не треба нико осим себе самога. Браћо и сестре многа нас искушења и невоље сналазе кроз наше удаљавање од Бога, и што просто преузимамо оно што је Божије човек преузима на себе. Тако човек уствари када преузима оно што није његово и што нема благослов, он уствари тиме преузима и непријатеље своје. Наши највећи непријатељи су према светим оцима: грех, смрт и ђаво. Зашто грех? Зато што нас грех удаљава од Бога, и што нас грех удаљава и од оних људи који су у Богу и са Богом. Ми јачамо у Господу, када у нама јача љубав Божија, јер само љубав која је у Богу и кроз Бога то је права љубав. Све друге љубави кад тада оне се распрште, и та љубав телесна и да не кажем за настрану љубав. Ми тако почињемо да волимо људе који нам одобравају порок, он ми је близак, али ту брзо што кажу ђаво умеша прсте, и то се разоткрије и онда постанемо непријатељи са оним са којим смо до јуче били „нокат и место“. Зашто? Зато што то није засновано на Богу. Зато што то није засновано на Цркви и Телу Христовом. То је све засновано на основу неког мог схватања и опредељења. Ми смо сви за Бога опредељени, и за живот вечни.

Чим човек губи веру у загробни живот, он се сада плаши јер он оставља овде на земљи што је њему било угодно. У том страху највише и греши човек. Зато нам апостол Павле говори да је ђаво лукав, и да је његово лукавство велико. Морамо као хришћани да знамо, да ђаво јесте лукав, моћан, али није свемоћан. Не може он ни мене ни тебе да натера да чинмио зло све док не дамо пристанак. Ако си удубио у себе, када си дошао у дилему да ли треба нешто да учиниш, е то је тај моменат када ти или дајеш пристанак, или се одупиреш таквом предлогу као што ђаво предлаже. Ђаво нам говори да Бога нема, да уместо добра да чинимо зло. Уместо оне праве Христове љубави ми се служимо лажном љубављу. Уместо правдом служимо се неправдом, па тражимо у помоћ друге људе да оправдају наше стање или наше схватање. Дакле, то је прво. А друго да нам ђаво говори да после овог земаљског живота не постоји други свет. А Бог ће бити са нама ако верујемо у Њега и ако имамо смирење. Бог је срцезналац и свевидећи. Будимо са Богом да би Бог био са нама. Јер Божија моћ и сила су изнад лукавства ђавољег. Зато Богу се обраћајмо и у Бога верујмо. Верујмо да ће Он нама дати силе и моћи ако заиста смирено, понизно то од Бога и тражимо. Зато треба да се Богу молимо, да не паднемо у искушења, јер ако паднемо онда је то много теже, да се од искушења извадимо. Зато кажемо: „Не уведи нас у искушење него нас избави од злога“. Зар није лакше, да се очувам да не пијем, него када почнем да пијем? Зар није лакше да се очувам у истини, него да се служим неистином? Ми можемо човека преварити и говорити о себи не знам колико високо, а помало казати: ја јесам грешан. То јесте лукавство и лицемерство. Уместо да кажем: јесам пао, али ми зато треба помоћ Божија, и Божијих људи да се дигнем. Трудимо се као што рекох да живимо колико можемо часно и поштено, и Бог ће нас заштити и спасити да не малакшемо ни онда када у искушење паднемо... Ма колико били јаки и свети ми мислили да смо свети и поштени, човек је увек у оној клацкалици, час посла може да падне и да се удаљи од Бога. Све то бива када изгубимо страх Божији и када у нама ослаби вера. Зато нека нам Господ помогне и молитве апостола Павла, који нам је дао дивну поуку, да се ми сећамо да треба да јачамо у Богу, а не у својој сили и моћи. Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку свете Литургије, Преосвећени је причестио Телом и Крвљу Господњом верни народ.

ђакон Александар Ђорђевић