Након прочитаног јеванђељског зачала, Епископ Јован се обратио свештенству и сабраном народу, подсетивши да је Бог човека створио да живи у заједници са другим људима: „Управо од односа са Богом и ближњима, зависи и наш живот овде на земљи, али не само на земљи, него и на небу. Од тог односа зависи и наш унутрашњи мир. Од тог односа зависе и међуљудски односи. Када човек има мир Божији у себи, такав човек све чини у миру. Када је човек у миру са Богом, онда је у миру са собом, а тако и са сваким човеком без обзира какав је он. Човек са миром у себи ће наћи искру добра, која постоји и у лошем човеку“. Настављајући своју беседу, Епископ је говорио да је грех онај који одваја човека од Бога: „Браћо и сестре, ми ћемо често рећи да можемо да волимо Бога, али не и онога који је поред нас. Како можемо волети Бога код не видимо, а не можемо човека ког видимо, пита се Јован Богослов? Човек је икона Божија! Дакле, грех удаљава Бога од човека. Зато је потребно да разумемо зашто свет у злу лежи. Ми не живимо међу анђелима, него међу људима. Као хришћани, потребно је да светлимо онима који нису обасјани светлошћу Јеванђеља“. У завршетку проповеди, Владика Јован је образложио шта значи када некога назовемо духовно јаким човеком: „Духовно јак је онај који је прихватио речи Светог Писма: 'Јачајте у Господу и у сили моћи његове'. Не у сили својој, него Божијој. Једино је моћ Божија јача од сваког греха. Духовно слаби су сви они који су склони сваковрсним пороцима, који лако падају у сваки грех и који су оптерећни грешним страстима. Према учењу Светих отаца, сваки грех је духовна слабост природе човекове. Свака врлина је духовна моћ, којом човек не само да себе спасава од зла, него и друге“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У току Свете Литургије, Епископ Јован је у чин свештеника рукоположио ђакона Филипа Јовановића и том приликом му упутио пастирску поуку:

„Нема већег дара човеку, него да служи свету Литургију. Али сви ми крштени хришћани служимо Литургију, само уколико знамо шта је Литургија и Црква. Често говорим да Литургија спуста небо на земљу, а земљу уздиже на небо. Има ли већег дара од тога? Нема.

Поред дара што служимо Литургију, имамо благодат и благослов што ће ђакон Филип Јовановић бити рукоположен у чин свештеника. Црква Божија му одређује да служи Богу и народу управо овде, у овој парохији у Раљи, Архијерејско намесништво космајско. Замолимо данас Бога да благодат коју он прима остане на њему до краја живота. Њега замолимо да се моли за нас.

Филипе, ти данас примаш оно што се не даје свакоме. То је велики дар. Али те у исто време молим да будеш свестан и одговорности. Ти си до данас припадао себи и породици једним делом. Од данас је потребно да целог себе уградиш у Цркву, то јест у заједницу. До данас си одговарао за себе и своју породицу, али од данас је твоја породица проширена. Ти данас добијаш нешто што није везано за овај свет. Не добијаш ни фабрике, ни куле, ни градове, ни богатство, већ душе људи. Мораш да будеш свестан тога да ће и од тебе и од сваког свештенослужитеља Бог тражити душу. Ако та душа пропадне, то значи да смо ми пропали. Да смо као свештенослужитељи били бољи, онда душа тих људи не би пропала.

Све што бих, брате и дете, могао да ти препоручим јесте да се молиш, да имаш смирења, љубави и страха Божијег. Докле год будеш имао страх Божији у себи и докле год храму и Светој Литургији прилазио са страхом, не бој се. Имај страх управо који је имао пророк Захарија, који смо чули у Светом Јеванђељу. Шта му се догодило? Он је доживео благовест, и то коју – ону која је људима била скоро немогућа, с обзиром на њега и године његове жене.

Молим те, дете моје, да себе чуваш у јединству са Црквом. У исто време чувај и друге људе у заједници. Данас нам је јединство итекако потребно, у сваком погледу. Потребно нам је јединство у породици, у држави и свету, у Цркви. Зато ми свештенослужитељи то морамо носити на својим бременима. Ти примаш душе, то јест људе са свим њиховим невољама.

Ти ћеш да будеш хваљен у парохији – то се надам и желим ти. Но, немој заборавити да ћеш бити и ружен, пљуван и грђен. Када год на то наиђеш сети се Пастироначелника Христа који није осудио ни оне који су га разапели на Крсту. Величина у Цркви није ни по положају, ни звању, ни чину. У Цркви се величина гледа у служењу. Колико будеш служио, толико ћеш дара задобити. Зато те, брате, молим да не занемарујеш благодатни дар који ти се кроз пророчанство даје и кроз полагање руку старешина. Молим те да пазиш на себе; да пазиш на науку Христову. Тако ћеш користити и себи и другима.

Нећеш много постићи да чак и цело Свето Писмо напамет научиш, ако га не примениш. Зато апостол Павле каже пастирима да је тешко ономе који не проповеда Јеванђеље – а ја се усуђујем да кажем да је тешко свакоме од нас ако не живимо, или се бар не трудимо, да живимо по Јеванђељу.

Молим те да све оно што у парохији чиниш – чиниш с љубављу и стрпљењем. Немој чинити због поклона и дарова, већ по чистоти срца. Нека те Господ укрепи и нека ти дарује снагу, а ти ћеш управо то и примити кроз благодат. Она исцељује немоћи људске. Докле год себе будеш сматрао слабим, имаш шансу да постанеш јак. Но, ако мислиш да си јак, онда ћеш ослабити, јер си себи дао превагу, а не Богу.

Још једном те молим, чувај страх Божији у себи. Чувај ову благодат коју ћеш данас примити и сећај је се до краја живота. Ако будеш у сећању, то значи да си у спомену. Саму Литургију вршимо у спомен Господа нашег Исуса Христа. Зато се учи и немој мислити да си научен. Знања никада много, али посебно знања Божијег. Знања која не воде Богу нису на корист. Шта нам вреди што ћемо махати дипломама, ако немамо живоносни квасац у себи који нас подсећа на Бога и Божије? Нека ти је срећно и Богом благословено!“

Духовна поука Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована новорукоположеном јереју Филипу Јовановићу

Након рукоположења у чин свештеника, уследило је рукоположење у чин ђакона вероучитеља Бојана Миленовића, који ће служити у Архијерејском намесништву космајском. Такође, и њему је Владика Јован упутио пастирску поуку: „Дете моје, Бојане, немам ти шта друго рећи од оног што сам рекао Филипу. Ти данас ступаш у први чин у Цркви, чин ђакона. То значи да данас полазиш у први разред служења у Цркви. Ја ти желим да будеш добар ђакон и да положиш добар рачун који ћемо сви ми положити пред Господа. Благо нама и сваком човеку који буде чуо речи Христове: „Добри и верни слуго, у маломе си ми био веран, над многима ћу те поставити“. Ти данас постајеш ђакон, што значи да служиш. Сви смо ми слуге Божије. Ако не будемо научили да будемо слуге, никада нећемо знати да заповедамо. Све се то учи кроз послушност. Молим те да слушаш, а то значи бити послушан. Бити послушан значи покоравати се Ономе који те је створио, а исто тако и Цркви као заједници Бога и људи.
Моли се и нека ти молитва буде главно духовно оружје. Моли се и да ти Бог дометне вере, наде и љубави. Као што никада није много добра, тако никада није много вере, љубави и наде. Ако будеш испунио оно што од тебе Црква тражи, имаћеш радост. Не будеш ли испунио, онда никада нећеш бити задовољан.

Нека ти ово данашње рукоположење буде срећно и благословено. Нека те Дух Свети води и руководи, а Он ће водити свакога од нас, уколико му дозволимо да обитава у нама. На самом крштењу смо га задобили и биће у нама уколико будемо померили свој дух и направили места за Духа Божијег. То је оно што апостол Павле говори: „Духа Божијега не гасите у себи“. Дете моје, не гаси оно што данас примаш“.

Духовна поука Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована новорукоположеном ђакону Бојану Миленовићу

Након Свете Литургије, Епископ Јован је служио помен упокојеним свештеницима Илији и Славиши Поп-Лазић и новопредстављеном служитељу Божијем др Милети Радојевићу, саветнику министра за верска питања.

У парохијском дому раљске цркве свештенство је са својим парохијанима припремило трпезу љубави, на којој су настављене молитве и благодарења.

Лазар М. Коларевић, чтец
Лазар Марјановић