У уводном слову, водитељ програма протојереј Срећко Зечевић је поздравио окупљене у име Епископа шумадијског Господина Јована и братства Саборног храма Успења Пресвете Богородице. Такође, отац Срећко се захвалио и уваженом предавачу др Владети Јанковићу и у кратким цртама представио његов рад, који поред каријере Универзитетског професора, обухвата и активну политичку ангажованост. Господин Владета Јанковић је два пута био амбасадор СР Југославије и Србије – први пут у Уједињеном Краљевству (СРЈ, 2001-2004), а други пут у Ватикану (Србија, 2008-2012).

Поред књига „Митови и легенде“ и „Античке изреке“, те многих других из области античке књижевности, потребно је нагласити да је уважени предавач др Јанковић аутор монографије под именом „Увођење у Хиландар“, у издању Задужбине Светог манастира Хиландара. „Представљајући нам историју и знаменитости светогорских манастира, њену „престоницу“ Кареју, скромне пустињачке колибе на Каруљи, и на крају сам Хиландар, бисер српске духовности, унутар чудесног света Богородичиног перивоја, Владета Јанковић нас води кроз догађаје, уметничка и градитељска дела, монашки живот и повест о чудотворним иконама“, речено је о књизи.

Након уводног представљања, професор Владета Јанковић је најпре обратио пажњу на порекло имена Хиландара, наводећи неколико различитих тумачења: „Име потиче од старешине старог манастира Хиландара, Грка Георгиоса Хеландариоса. У средњегрчком византијском дијалекту постоји реч „хеландион“ која означава брод, углавном теретни. Ова реч такође може означавати власника теретног брода или онога који тим бродом управља. Стога, када бисмо превели реч „хиландарион“, то би значило „лађарење“. Затим, предавач је говорио о познатој историјској представи монашења Светог Саве у манстиру Старом Русику: „Монаси су задржали потеру на обилној вечери, где су ти уморни људи доста појели и попили, те су затим одведени на бденије – богослужење које на Светој Гори заиста дуго траје. Савино одело је обукао један монах, тако да је потера мислила да је он још увек у цркви на богослужењу. Међутим, он је отишао на пирг, који и данас постоји и у потпуности је аутентичан. У тој кули постоје два параклиса. Биографи Светог Саве, Доментијан и Теодосије, говоре о томе да се он замонашио у том пиргу. Када се потера сутрадан пробудила, монах Сава је изашао на врх куле и бацио им гардеробу све са косом свог пострига“. Такође, професор је говорио и о такозваном „аватону“ – правилу неуласка жена на Свету Гору. Подсетио је на историјске примере присуства жена на Светој Гори услед различитих околности. Говорећи о својој књизи „Увођење у Хиландар“, наговестио је да је она, између осталог, написана управо због супротног пола, који нема право да приступи Атосу: „На Светој Гори нема места за овоземаљске радости и овоземаљска уживања, попут породичног живота. Ти људи који су се замонашили, живе зато да би се молили за спас и своје душе и свакога од нас. Њихове мисли су на другом месту. То је један посебај сој људи. За то је потребно право надахнуће. У таквом амбијенту, женама нема места, јер би пореметили ту врло осетљиву, али драгоцену атмосферу“. У наставку предавања, професор Јанковић је говорио о животу у Хиландару за време комунизма, које је обележено великим притиском и безбожним животом у самој матици Србији. Нагласио је, такође, како су безбедносни системи – „КГБ“, „УДБ-а“, „ЦИА“ - помно пратили сваки корак монаха, као и оне нове искушенике који су долазили, наглашавајући лик Георгија Витковића. Закључујући своје предавање, професор Јанковић је укратко истакао трагичан моменат из наше блиске прошлости, када је манастир Хиландар доживео пожар 3. и 4. марта 2004. године: „Један део манастира се улегао, јер се у темељима налази старо згариште, које је било навлажено. Тада су настале пукотине у зидовима и у једном димњаку. Један стари калуђер је себи ложио ватру те хладне мартовске ноћи. Једна искра је прошла кроз пукотину и пала на дрвену греду, која је стара око 250 година. Монаси су прво угасили једну келију, али нису приметили да је пожар узнапредовао и ухватио читав манастирски круг. Кажу да се тај пожар под јаким ветром кретао попут човека који трчи“.

ПРОФЕСОР ДР ВЛАДЕТА ЈАНКОВИЋ – „ХИЛАНДАР – ЈУЧЕ И ДАНАС“

Након предавања су уследила питања, чиме је завршено прво предавање у оквиру Великогоспојинских свечаности.

Истичемо да ће у оквиру свечаности, при Саборном храму бити одржана још три предавања:

• 12. септембар: „Подвиг и жртва у историји српског народа: осамдесетогодишњица страдања у Крагујевцу“ – предавачи: историчари др Милош Ковић и др Немања Девић.
• 14. септембар: „Апокалипса, теопоетика и књижевност“ – предавачи: господин Ђорђе Ђурђевић, др Светлана Рајичић-Перић и др Часлав Николић
• 17. септембар: „Монаштво – бескрвна жртва“ – предавач: Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Свете лавре Хиландара

Лазар Марјановић