За певницом су појали свештеници Светоуспенског храма и верни народ.

Након прочитаног јеванђељског зачала из Јеванђеља по Матеју (19, 3-12), Епископ Јован се беседом обратио свештеницима и сабраном народу:
„У име Оца и Сина и Светога Духа, помаже вам Бог, браћо и сестре!
Ако пажљиво читамо посланице Светог апостола Павла, приметићемо да он скоро сваку почиње речима: „Благодат вам и мир од Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа“. То смо данас и чули у прочитаном апостолу. Такође, чули смо како апостол Павле каже: „Благодарим непрестано Богу мојему за вас, на благодати Божијој која вам је дата у Христу Исусу“ (Прва Коринћанима 1, 4).
Браћо и сестре, има ли ишта потребније за човека, за његов живот, његово расположење, од благодати и мира Божијег? Мислим да заиста нема. Онај човек који чува задобијену благодат, он чува Христа у себи. Он је испуњен Христом и свим оним што је у Богу, Цркви, Светим оцима. Човек који нема благодати Божије, све му је тесно. Зато ће апостол Павле рећи: „Није вама тесно у вама, већ вам је тесно у срцима својим“.
Заиста, човек без благодати нема радости, нити уме да се радује. Човеку без благодати све смета, јер је у место благдати у себе ставио гордост и сујету. Такав човек живи на начин да је бољи и паметнији од другог. Таквом човеку бива понижење да послужи другоме. Зато, заиста треба да чувамо задобијену благодат. Нема човека који није добио благодат Божију, почев од крштења, свете тајне и хришћански живот.
Говорио сам и говорим да благодат забадава добијамо. Благодат не задобијамо својом заслугом, него добротом и љубављу Божијом. Зато њу треба чувати, она се задобија, али нажалост, често се и губи. Када видите немирног човека, ком све смета, знајте да му је ослабила вера и да је благодат одступила од њега.
Шта је, заправо, благодат Божија? У најширем смислу, благодат је сам Господ наш Исус Христос. Зато је Он мир, доброта, милосрђе и све оно што је човеку потребно у овом животу. Такође, и Јеванђеље је благодат и све што је Он као оваплоћени Бог дао човеку и роду људском. Бог је себе дао за нас. У благодати је, браћо и сестре, дато све што је потребно за његово освећење, спасење, богатства божанска и вечна. Због тога Свети апостол додаје и каже: „У свему се облагодатисте у Њему, то јест у Христу Исусу“.
Браћо и сестре, нема богатства које човек може затражити, а да га не нађе у Христу Исусу. Као Бог, он је свеблагодат, како је говорио Свети Јустин Ћелијски. Хоћемо ли богатство истине – наћи ћемо у благодати Божијој и Христу Исусу. У њему је вера, нада и љубав – све оно што је човеку потребно за живот и овог и оног света.
Потребно је да чувамо благодат Божију, да би и она нас чувала. Људи смо, падамо и грешимо. Немојмо у том паду да заборавимо на благодат и Бога. Када човек пада, онда од њега одступа вера и онда у себи почиње да смишља не оно што је у Богу, већ што је у човеку и по човеку. Тешко ћемо признати да нешто радимо према нашој вољи, али то јесте тако. Са овим богатствима о којима говори Свети апостол Павле у данашњем апостолу, изузетна је благодат и мир. Ко има Бога у себи, има и мир. Иако изгуби свакодневни мир, одмах ће га задобити кроз Бога. Да би човек осетио, стално мора живети са Богом и у Богу. Човек треба непрестано да има потребу за Богом, као што и човек – опростите на поређењу – када огладни има потребу за хлебом. Ако човек не осећа потребу да стално буде са Богом, онда ће бити сам са собом. Што је најгоре, биће са оним што је против Бога и човека.
Дакле, нема правог мира без благодати Божије. Док се душа наша не облагодати јеванђељским добродетељима, она не зна за прави мир, него стиче онај лажни. Зато и човек лажно приказује себе пред другима, мислећи да се пред човеком може приказати свакако и убедити га да је лажно добар. Како ћемо убедити Бога? Њега не можемо да убедимо, већ морамо у Њега веровати.
Ми хришћани смо силни само у благодати. Како рече споменути отац Јустин Ћелијски, воденица благодати самлеће што не може воденица логике. Благодат Божија која се Христом даје човеку остаје неплодна и неродна, ако је човек не прихвати свом мишљу и снагом својом. Од човека је ревност, јер ако не ревнујемо нећемо ништа задобити. Ако ревнујемо за благодат, добићемо је. Исто тако је и са спасењем. Ако ревнујемо за веру, то јест ако веру претварамо у дела, онда ће нас она испунити благодаћу Божијом. Зато свети апостол Павле каже да је веран Бог који нас призва у заједницу Сина свога и никада нас неће изневерити.
Браћо и сестре, молимо се Богу и чувајмо благодат Божију. Она се чува животом хришћанским и јеванђељским. Она се чува у смирењу, а не у гордости. Она се чува у Богу и зато, заиста, човек треба да проверава да ли је Бог у њему. Често говорим да је срце човеково најмилији дом Божији. Зашто онда то створење Божије, које је Бог створио из љубави, не чује куцање Христово, како се каже у Јеванђељу: „Ево стојим крај врата срца твога и куцам, и ако чујеш отворићеш, и настанићу се са Оцем и Духом Светим“. Браћо и сестре, нећемо моћи да чујемо куцање Божије, јер превише куцамо самим собом. Зато, чувајмо благодат Божију, да би она чувала нас и да бисмо живели у благодати. Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована