Чтецирао је господин Владан Степовић док су за певницом појали протојереј Драгослав Милован и госпођа Александра Радовановић.

Епископ је после прочитаног зачала, Јеванђеља по Матеју произнео беседу:

„Јеванђеље које смо сада овде чули нам говори о другом доласку Господа нашега Исуса Христа. Чули смо шта ће претходити Његовом доласку: сунце ће се помрачити, месец ће своју светлост изгубити, земља ће се трести. Дакле, појавиће се све оно што се појавило приликом распећа Господа нашега Исуса Христа. Господ хоће да нас предупреди и каже нам да ми не знамо када ће Он доћи, а што је најважније, данашње Јеванђеље нам каже како ће то бити: „Јер као што муња излази са истока и сине до запада, тако ће бити и долазак сина човечијега“. Други долазак Христов и Страшни суд обавиће се у једном трену. Овим данашњим Јеванђељем Христос нам каже да ће доћи пре Њега варалице које ће говорити да је дошао Христос и да се Он негде крије по неким пећинама, кућама. Господ нам управо говори да не поклекнемо таквим лажним пророцима. Ви ћете и данас чути и прочитати како ти “ревнитељи“ који тобоже ревнују за Бога и Цркву кажу да ће бити Страшни суд тада и тада у оно време, па ето о томе говоре две хиљаде година али се није догодило. Што је још горе, ти исти људи мисле да могу да обману народ. Неке и могу, на жалост. Оне који су слабе вере обману их. Они не виде да се служе лажима и неистином. Када год некоме нешто није у реду, такви људи кажу да долази смак света. У ствари таквим људима и долази пре смак света јер они не верују у Јеванђеље и речи Христове које је рекао да ни анђели на небу не знају до Отац Његов небески када ће доћи други долазак. Нема потребе да се ми збуњујемо око тога када ће доћи Господ наш Исус Христос. Неће то бити потребно да неко објављује, те Христос је овде, те Христос је онде, те јавио се у Јерусалиму…Браћо и сестре, нема потребе да нам било ко говори какав ће бити долазак Христов. Ми само треба да верујемо у Јеванђеље како каже јер ће долазак Христов бити видљив свима. Када опет дође Господ наш Исус Христос, неће ићи од села до села и од места до места, већ ће се појавити у трен ока. Ово треба нас православне хришћане да стално држи у будности да Господ може доћи сада, овога тренутка. Јеванђеље још каже: Као што се око мртвог тела одмах сакупљају орлови тако ће се тамо где буде Христос сакупити, на првом месту, сви свети. Претходница доласка нашег Господа Исуса Христа ће бити анђели који ће трубити и најавити долазак и нема потребе да ми сад слушамо, како Јеванђеље каже, варалице. Скупиће се сви свети који лете по висинама и који ће се узнети у облаку као орлови. Труп овде означава Христа који је у ствари легао за нас у гроб и умро и као што Свети Симеон Богопримац каже: „Гле, овај лежи да многе обори и многе подигне у Израиљу“. И још је рекао Св. Симеон Пресветој Богородици: „А теби самој мач ће пробости душу“ – када буде угледала свога сина распетога на крсту. Но, кога ће то Христос да обори? Обориће све оне који мудрују, а не верују у Христа и Јеванђеље, а у исто време Господ ће да подигне оне који су веровали у Христа и Његов долазак. Наша вера ако није вера у загробни живот онда то није вера која нас спасава. На крају Символа вере каже: „Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века“. Значи чекам долазак када ће сви мртви устати, када ће доћи до сједињења и душе и тела људскога да приме награду и једно и друго. Јер ми нисмо само душе и нисмо само тело него смо и душе и тело. Само је важно коме више придајемо значај. Треба и једном и другом да придајемо значај али треба да знамо шта је вредније од вреднијега. Душа је вреднија од тела. Зато Господ хоће да нас опомене да је душа вреднија од целога света и зато Јеванђеље каже шта човеку вреди да цео свет задобије, да не знам какво богатство створи, шта му то вреди ако изгуби душу због тога. И о дану томе и о часу нико не зна ни анђели до Отац мој небески – каже Христос. Овим речима Христос учи своје ученике, цео род људски, учи и нас да не траже да сазнају оно што надилази људско знање. Наше није да знамо када ће Господ поново доћи. Наше је да стражимо и будемо спремни и будни. Да нас долазак Христов не нађе успаване душом и мислима. Јеванђеље нам каже: „Судићу ти у ономе у чему те нађем“. Дакле, треба да живимо као да ће овог тренутка Господ доћи. Зашто Господ каже у Јеванђељу да ће доћи као лупеж ноћу? Па лопови мало кад краду дању, краду ноћу. Те нечастиве силе хоће управо да искористе нашу небудност и нашу неспремност за долазак Христов и зато каже Господ да ће доћи као лопов ноћу али кад би човек знао када ће да дође лопов да му покраде кућу онда би он чувао своја врата. Тако је и са нашом душом и нашим овоземаљским животом. Треба непрестано да стражимо. Да чувамо врата душе своје, да чувамо символ вере јер нас упућује на загробни живот и долазак Исуса Христа. О другом доласку Христовом мисли онај који верује док онај који не верује да је у овом свету све и да после овога света нема ништа. Нас је Господ послао у ово време да посведочимо веру и својом вером живимо за Бога и да ту веру преносимо на друге. Све што је Господ рекао у Светом Јеванђељу ће се испунити и неће доћи свршетак света док се не испуни оно што је записано у Јеванђељу. Треба исто тако да знамо да је пред Господом хиљаду година као један дан и да нисмо дошли својом вољом у овај свет нити одлазимо са овога света својом вољом већ има та промисао Божија. Ко од нас може да каже да ће живети двадесет, педесет, сто година. Ко то може да каже. То није у нашим рукама. Кад је то у Божијим рукама онда, браћо и сестре, ишчекујмо. Ишчекујмо тај сусрет са Богом. То је оно што је најважније у човековом животу, тај сусрет. Ако се човек није срео са Богом у срцу своме овде неће се срести нигде. Бог у срцу и души човековој обитава. Зато молимо Господа да нас удостоји Његовог другог доласка да можемо да изађемо и кажемо: Боже, ево ме! – и да живимо тако да чујемо оне дивне речи Христове које упућује свакоме слузи своме: „Добри и верни слуго, у маломе си ми био веран, над многима ћу те поставити, уђи у радост Господа свога“. Тај долазак Христов, браћо и сестре, јесте улазак у радост. Радост овоземаљска ако није радост са Богом и у Богу, пролазна је и тренутна, а све оно што је у Богу, то је све вечно. Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио светим тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић