Данас је велики и свети празник, који је пун силе Господње, пун благодати Божије – благодати која је потребна свакоме од нас, како бисмо могли вршити и испуњавати заповести Божије. Те заповести су сила; оне у себи носе моћ, носе снагу да и ми можемо, овде на земљи, почети да живимо животом вечним – животом небеским. Све те дарове добијамо од Господа нашег Исуса Христа, преко Пресвете Богородице, која се моли за нас и која од Њега измољује све божанске дарове за свако људско биће које се обраћа за помоћ. Због тога људски род треба да буде срећан, јер је благословен Богом живим и Пресветом Богородицом.

Зато, ниједна молба, ниједан вапај, ниједан молебни поглед упућен Мајци Божијој није узалудан и не остаје без њеног одговора и помоћи – наравно, ако имамо вере и по њој живимо. Наша Света Црква, вођена и надахњивана Духом Светим у свему што чини, открива и упућује на један дубљи смисао ствари и појава, указујући на истину и тајну наше вере, кроз коју откривамо величину Мајке Божије. Речима надахнутих песника и богослова, Црква њу назива „Широм од небеса“, „Сместиштем несместивог“ и „Голубицом кротком, тихом и незлобивом“. Такође, песници кажу да је она „Огњени Престо Цара невидљивог“. Пресвета Богородица је она која је ујединила супротности – нешто што ми људи никако не можемо успети. Она је девичанство и рођење спојила. Богородица је посредница, заштитница и молитвеница између нас и Бога.

Браћо и сестре, нема људског језика, нити речи којом бисмо могли исказати заслуге и чудеса Мајке Божије која она чини за нас. Зато је речено да је лакше избројати песак у мору, него исказати сва доброчинства која чини Мајка Божија. Ето нам доказа и разлога да се молимо, славимо и хвалимо Мајку Божију.

Зашто песник наглашава да је теже избројати песак у мору? Зато, браћо и сестре, што је тајна њене личности уједно и тајна самог Христа, који је из ње, као Сунце иза хоризонта, засијало целом човечанству. Сва природа и свако од нас понаособ, све оно што је кроз прамајку Еву – символ непослушности, себичности, неискрености – потпало под осуду, сада се преко Марије, Пресвете Богородице – символ пожртвованости и послушности – избавља и исцељује. Она нас воли од вечности. Зато је за Бога речено да је он заволео нас пре него што ми заволесмо Њега. Исто тако нас и Богородица воли.
То значи да Пресвета Богородица Марија, бивајући мајка није само икона мајке, бивајући жена није само икона жене, постаје икона свеколике творевине, која се кроз њу сједињује са Христом. Кроз речи: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој“, поново се успоставља првобитна хармонија и још више унапређује и препорађа наш однос према Богу. Зато је са правом речено да после Господа нашег Исуса Христа, прва личност јесте управо Мајка Божија.

Опет желим да нагласим да је данас велики и свети празник Мајке Божије. Када изговоримо реч „мајка“, изговарамо велику и свету реч. Мајка је та која даје нова људска бића, жртвује се и непрестано приноси целу себе за своју децу и свој дом. Она је достојна љубави, пажње и поштовања. Када је тако са нашом телесном мајком, замислите колико је тек велика и света Мајка Сина Божијег и Спаситеља света. Колико је узвишена она кроз коју је у свет сишао Син Божији да би га спасао и заштитио? Господ то чини посредништвом своје Мајке. Због тога је она наша посредница, заштитница и молитвеница.

Рекох да нема људске речи и језика којим бисмо могли описати Мајку Божију. Тада можемо поставити питање како ћемо на најдостојнији начин славити Богородицу. Најлепше је да је славимо поздравом архангела Гаврила, када јој је јавио радосну вест да ће родити Спаситеља, рекавши: „Радуј се благодатна Маријо, Господ је с тобом. Благословена си ти међу женама и благословен је плод утробе твоје, јер си родила Спаситеља света“. Славимо је својом вером, али и надом у њену помоћ. Исповедајмо пред њом све радости и жалости срца нашег, јер је њена радост и слава у томе да нас обасипа милошћу и доброчинством.

Такође, најлепше ћемо славити Мајку Божију ако подржавамо њене врлине и потрудимо се да их бар колико толико применимо, а нарочито основну врлину смирења. Њено смирење је учинило да она постане Мајка Божија и Мајка наша. Најлепше ћемо је славити ако подражавамо њен живот. Она се непрестано молила и данас се моли за нас. Као што је рекао преподобни Јустин Ћелијски да не може замислити тужног човека тамо где постоји Литругија, тако не можемо ни себе тужног замислити када знамо да имамо Богородицу за нашу молитвеницу.

Браћо и сестре, угледајмо се на стрпљење и смирење њено. Угледајмо се на њену смерност и одликујмо се чистотом, честитошћу и поштењем. Тражимо њену помоћ и она ће нам је дати. Нису нам потребне школе да бисмо изговарали познату молитву Пресветој Богородици, коју треба непрестано у току дана изговарати: „Пресвета Богородице, спаси нас!“ Нека нас она својим молитвама спасе и помогне да оздравимо и душом и телом. Молимо се да она штити свако место и град, а штитиће ако се она тамо буде прослављала. Бог вас благословио и сваким добром даровао!

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована