Домаћин данашње славе је била Снежана Јовановић.

По благослову Његовог Преосвештенства, верном народу се обратио свештеник Милић Марковић рекавши да када је после Другог светског рата уклоњен Крст из центра града, уклоњен је симбол Васкрсења који је представљао наш однос са Богом Оцем. Када се крстимо, ми предајемо свој живот вољи Господњој. Јер наше обраћање Богу Оцу је саздано у ставу да будемо сигурнији да постојиш Ти него да постојим ја. Хришћани се крсте у свакој прилици, а као надање верника утискује и у гробове када улазе у земљу добијајући вечни живот. Данас прослављамо изношење Часног Крста у Цариграду поводом победе Руса над Бугарима и Грка над муслиманима. Тај Крст коме се људи на величанствен начин клањају преставља извор нашега живота. Крст за нас јесте суд над злом. Крст је за нас увек избор. Када у Светом Писму читамо да је Господ дошао на суд овоме свету, ми у ствари излазимо на суд распете љубави Христове, на победу живота нас смрћу. Истовремено Крст за нас представља и мучеништво. Ми које је Господ призвао да живимо у Цркви, треба да будемо задовољни, зато што је Господ на нас пустио овако мала страдања. У 118. Псалму се каже да је добро човеку да подноси страдања јер тако разуме речи Господње и заповести Божије. Крст не објављује страдање човека већ пре свега славу Божију. Будимо спремни да разапнемо живот свој на Крст, да би смо већ у овоме свету осетили радост у срцу, душевни мир, ослонац у искушењима, утеху у страдањима и наду на Васкрсење, била је поука вернима оца Милића Марковића.

Беседа протојереја-ставрофора Милића Марковића, архијерејског намесника левачког и старешине Старе цркве у Крагујевцу

Старањем домаћина Славе, послужење за верне је припремљено у порти Старе Цркве, чиме је започео Госпојински пост.

протођакон Мирослав Василијевић