Чтецирали су господа Лазар Коларевић и Милан Михаиловић.

Лепоти богослужбеног благољепија допринело је певачко друштво “Србски православни појци” из Београда.

Пре почетка Литургије Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован освештао је новосаграђени парохијски дом, који је великим трудом самих мештана села Клоке и највећег ктитора Господина Александра Сенића из Вишевца саградио протонамесник Дејан Динић.

На малом входу у току Литургије владика Јован произвео је протонамесника Дејана Динића у чин протопрезвитера. Том приликом владика Јован је рекао новом проти Дејану да му Црква додељује овај чин не да би се њиме хвалио него да у смирењу и истрајној молитви настави да служи Богу и цркви Његовој.

Духовна поука Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након прочитаног Јеванђеља (зачало 52 од Јована) говорећи о дивном лику Светог Великомученика Пантелејмона беседио је владика Јован:

“У Име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже Бог, браћо и сестре! Данас наша помесна Црква, овај храм и ми сабрани у њему прослављамо Светог Великомученика Пантелејмона. Свети Великомучени Пантелејмон велико је светило васељене. Он је неисцрпни сасуд милости и благодати Божије, а ми благодаћу Божијом живимо и благодаћу Божијом се спасавамо. Када човек има Христа у себи он има и благодат Божију. А ко има благодат он има све оно што приличи човеку хришћанину као икони, као слици, као прилици Божијој. А кад се човек лиши благодати Божије, он се лишава свега. Такав човек нема никакав осећај. Такав човек не осећа Христа који јесте благодат Божија. Онај човек који је у благодати, он пребива у милости и у љубави Божијој. Господ је Светом Пантелејмону још за време његовог земаљског живота дао благодатне дарове да ицељује сваку болест. Он је тај дар лечења задобио и дан данас ицељује људе и после свог упокојења. Смисао његовог живота био је Христос и задобијање вечног живота. Господ у Јеванђељу заповеда да љубимо једни друге. Ове Христове речи значе да ако хоћемо да се одржимо у заједници са Богом и у заједници једни са другима треба да волимо Бога и да волимо другога. Али човек се не може волети без Бога. То је лажна љубав. Само је права љубав она Божанска која треба да исијава из наших живота, из наших дела, да би се то исијавање преносило и на другога човека. Свети Пантелејмон је управо био сав саткан од љубави. А љубав је оно што у човеку једино вреди. Из те љубави се јављају све остале врлине код човека. Свети Пантелејмон био је сарадник и помагач у благодати Божијом и зато се на њега односе оне дивне премудре речи Светог апостола Павла који каже: “А као помагаче, молим вас да не примите узалуд благодат Божију”. А благодат Божија је Христос. А када је благодат Божија узалудна у човеку? – Онда када човек злоупотреби благодат Божију. А благодат Божија нам се даје кроз Свете Тајне и Свете врлине. Кроз свету Тајну Причешћа и Свету Тајну Исповести ми обнављамо благодат Божију у нама. Благодат Божија може се лако и изгубити, али се опет може задобити када се исправљамо, када поправљамо наш начин живота, када се покајемо. То је оно што је много важно, браћо и сестре. Бог не престаје бити са човеком, иако човек зна некада несвесно, а некада и свесно да престане да буде са Богом. Данас требамо да замолимо Светог Пантелејмона да се он моли за нас. Да Божија благодат не одступи од нас. Да он тражи опроштај наших грехова. Ми треба да се радујемо спасењу своме али још више спасењу онога другога, али у исто време да тугујемо због пада и посрнућа других људи. Јер смо ми заједница Божија. Ми смо породица Божија. Права породица болује цела када чељаде болује. Она преживљава болест свога детета. Е тако је и у цркви. Тако требамо да схватимо цркву, као заједницу Бога и људи. Ако смо у цркви и са црквом онда имамо наду на спасење. Ван цркве Божије нема спасења”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају своје беседе владика Јован се захвалио свим дародавцима који су помогли у изградњи парохијског дома у Клоки, а на првом месту господину Александру Сенићу и његовој породици.

После заамвоне молитве кренуло се у молитвени крсни вход где је испред храма пресечен славски колач. После отпуста, владика Јован је орденом Вожда Карађорђа даривао господина Александра Сенића за велики труд и залагање око изградње парохијског дома у Клоки. Такође, Владика је својим архијерејски граматама даривао и тако истакао за пример другима и господу Витомира Јовановића, Милана Јанковића и госпођу Јелицу Живковић, који су такође много помогли заједници Црквене опшине Клокачке.

Сабрање је настављено свечаним славским ручком у оближњој сали где је домаћин данашње црквене славе била госпођа Славица Јанковић са својом породицом.

Ђакон Стеван Илић