Пре почетка Свете Литургије, Епископ Јован је осветио нову капелу за паљење свећа, чија је градња завршена ове године, после чега је у чин ипођакона рукопроизвео чтеца Милоша Тодоровића.
Након прочитаног јеванђељског зачала, Епископ Јован се обратио верном народу беседом: „Браћо и сестре, нека нам буду на здравље и спасење молитве и Света Литургија. Нека нас она уведе у Царство небеско, јер је Литургија, заправо, предукус Царства Божијег. Ми нигде не налазимо такво посредништво са Христом као што то налазимо на Литургији, када се причешћујемо Телом и Крвљу Господњом и тако долазимо до сједињења са Богом. Зато, на земљи нема већег дела које је Бог дао човеку, него да служи за Свету Литургију“.
Затим, Епископ је говорио како је Христос путем благодати себе предао апостолима: „Апостоли Господу узвраћају тако што су му приклонили душу и цело своје биће проповедајући Христа народу Божијем. Самом проповеђу, Свети апостоли су предавали другима благодат Божију. Богочовек Христос јесте благодат Божија у свој пуноћи својој. На богослужењу увек слушамо речи: „Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас Боже благодаћу својом“. Браћо и сестре, позив нам је да чувамо благодат Божију да би и она нас сачувала. У благодати се или напредује или назадује. Не смемо да се опустимо и да кажемо себи да смо примили благодат и да нам ништа не треба. Но, благодат се, браћо и сестре, даје по дару, али и губи без дара. То морамо знати!“ Закључујући своју проповед, Владика Јован је опоменуо да ће нас сам Господ упитати где нам се налазе плодови благодати Божије: „Морамо пазити да благодат Божија у нама не закржља. Шта бива са цветом и дрветом када увену? Они пропадају. Исто је и са човеком! Човек без благодати Божије труне и то пре времена. Зато нам апостол Павле каже да напредујемо у благодати, јер се без ње назадује. Нека нам Господ помогне да заиста благодат коју примамо не примимо узалуд. Немојмо је проћердати, као што каже народ. Исто је и са нашим животом. Живот је дат као дар Божији да бисмо га Богу вратили кроз добра дела. Напредујмо у благодати, јер ћемо онда решити све наше проблеме и личне и заједничке. Тада нећемо осуђивати другог човека. Ко смо ми да судимо о другим људима? Ко је нама дао право да будемо судије над другима? Бог је судија, али човек хоће да суди другоме, а себи никако. Човек тада мисли да због свог положаја може да чини како хоће. Трудимо се да не изгубимо благодат Божију, већ да у благодати напредујемо. Бог вас благословио!
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
У току Свете Литургије, Епископ Јован је у чин свештеника рукоположио ђакона Марка Урошевића из Грошнице и том приликом му је упутио поуку коју преносимо у целости:
„Браћо и сестре, Богу хвала, данас смо обдарени са више дарова. Првенствено овом Светом Литургијом, а онда што ће Марко Урошевић из Грошнице бити рукоположен у чин свештеника. Њему Црква одређује да служи Богу и народу у при храму Светог архангела Гаврила у Аранђеловцу, Архијерејско намесништво орашачко.
Данас Марко, примаш благодат Духа Светога. Примаш велики дар. За сваки дар који човек прима у свакодневном животу, треба да имамо подстицај да дамо уздарје. Ти не примаш никакав овоземаљски дар. Не примаш ни фабрике, ни солитере, ни небодере. Не примаш ни богатство овог света, али примаш благодат Божију. Примаш душе народа Божијег, који ти Црква поверава.
Сада те молим да ово имаш на уму и да знаш да ће због нерада Бог од нас тражити душе људске. Рад нас свештеника је рад до изнемоглости – рад до потпуног предавања и проливања крви за Бога и за друге. Зато те молим да чуваш овај дар који данас примаш. У исто време те молим да се са страхом сећаш шта примаш. Ако сачуваш страх и ако се будеш сећао данашњег дана – твоје Педесетнице – до краја свог живота, онда када паднеш Бог ће ти помоћи, али само уколико будеш имао смирења. Човек си као и сви ми, али оно што ми као људи не можемо, благодат је ту која надомешћује што човек не може. Но, то треба да заслужимо.
Буди свестан да када прилазиш олтару Божијем да служиш Свету Литургију да треба да будеш слуга, а не онај који мисли да сада ти говориш уместо Христа. Ако своје „ја“ ставиш уместо Христа, боље је да се не примаш овог чина. Ми се уздамо у милост Христову да нас учини достојнима да можемо стати испред Светог Престола. Знај увек да свештеник Богу позајмљује своје руке, свој језик, своје речи тако да све то што ти данас даје потребно је да чуваш као дар Божији. То није неки чин стечен нашим заслугама. Можемо бити побожни и да се молимо, али све је у рукама Божијим. Но, ако ми будемо тежили ка светости бићемо освећени. Ако не будемо светост примали, не можемо бити освећени.
Апостол Павле саветује свог ученика Тимотеја и каже: „Не занемаруј благодатни дар који ти се кроз пророчанства полагањем руку старешина на тебе“ (Прва Тимотеју 4, 14). Молим те, брате, да пазиш на себе и на науку Христову. Никад се немој усудити да мислиш да можеш нешто мудрије рећи од науке Христове. Ако то не будеш радио, онда ћеш спасити себе и оне који су око тебе.
Дакле, ти данас, благодаћу Духа Светога, постајеш свештеник и примаш велику одговорност. Сам је не можеш носити. Мораш имати труд да желиш да те Господ препозна према дару који примаш. Зато те молим, као што је и апостол Павле молио своје ученике, да не занемариш благодат Божију. Молим те да добитак не добијаш нечасно, већ да све то зарадиш смирењем, вером и молитвом за поверени ти народ.
Још нешто ћу ти рећи – никада немој да вршиш Свету Проскомидију за неколико минута. Ти си свештеник тамо где те Црква шаље и мораш сваког парохијанина познавати у душу, како каже наш народ. Да би га знао, мораш за њега да се молиш и да сваког свог верника на Проскомидији помињеш. Извади частицу да би се они осетили да су на дискосу. Ако нас нема на дискосу овде на земаљској Литургији, онда нас неће бити ни на Небеској. Зато те молим да чуваш страх Божији. Проповедај Јеванђеље делима и сећај се апостола Павла који каже: „Тешко мени ако не проповедам Јеванђеље“. Усудио бих се да додам: „Тешко и мени и теби ако не живимо по Јеванђељу или бар ако се не трудимо да живимо по Јеванђељу“. У животу ћеш имати невоља. Као свештеник ћеш бити и хваљен, али и пљуван, ружен и оговаран. Зато мораш да водиш рачуна да на то не одговараш истом мером – на зло одговори добрим. Слушај, питај и чувај молитвено правило које имаш. Нека си срећан и Богом благословен!“
Након рукоположења у чин свештеника, Владика Јован је у чин ђакона рукоположио ипођакона Милоша Тодоровића и тада му упутио пастирску поуку:
„Ево опет дара на дар, браћо и сестре. Данас ће Милош Тодоровић из Крагујевца бити рукоположен у чин ђакона, а сутра, ако Бог да, у манастиру Каленићу биће рукоположен у чин свештеника када ће му се одредити место служења Богу и народу. Помолимо се сви за њега да благодат Божија коју прима остане на њему и у њему, а да њега замолимо да се он моли за нас.
Милоше, не бих имао друго да ти кажем од оног што сам рекао Марку. Желим да те замолим да се искрено молиш Богу. Молим те да љубиш Бога више него себе. Када будеш волео Бога више него себе, онда ћеш и другога човека љубити као слику и икону Божију. Ти данас примаш ђаконски чин, а то је чин служења. То не значи да си слуга само док си ђакон, напротив. Сви смо ми позвани на служење и сви смо слуге Божије. Док сматрамо себе да смо слуге Божије, онда ћемо у себи имати и страха Божијег да се не огрешимо као слуге о свог Господара. Бог нас неће убити, већ жели да види наше искрено служење да би нас кроз њега наградио Царством небеским.
Зато и тебе молим да се молиш да ти Бог дометне још више вере, јер никада није много вере. Моли се да ти Бог дометне љубави, јер никада није много љубави. У данашњем времену, човек је окружен невољама и потребна му је нада да не би поклекао. Моли се и слушај. Будеш ли слушао Цркву онда ће те она примити за свог слугу. Не можеш слушати другога, нити икоме заповедати, ако се не будеш научио да слушаш. Онај који зна да слуша, знаће и да заповеда. Нама Бог заповеда да верујемо Њега, иако нас не присиљава. Он то тражи ради нашег спасења. Веруј, моли се и имај страха Божијега, јер докле год га будеш имао немој се бојати. Страх ће те чувати да се не огрешиш о Бога, а тако и о друге људе. Нека ти је срећно и Богом благословено!“
Након Свете Литургије, парох протојереј ставрофор Драган Васиљевић и парохијани Рогојевца, припремили су трпезу љубави, на којој су настављене молитве и благодарења.
Лазар Марјановић
