Чтецирали су господин Илија Арсенијевић и богослов Димитрије Јаковљевић.

Данашње Јеванђеље нам говори о исцељењу које је Господ учинио у суботу, када је исцелио одузетога у синагоги.

Преосвећени је протумачио прочитани одељак верноме народу: „Фарисеји су осудили Христа јер је Он њега исцелио у суботу, јер је субота важнија од човека, и не сме се ништа радити у суботу, па чак ни добро. Господ Христос види како фарисеји мере Њега преко суботе, а и по себи. Он човекољубљем мери суботу чудесним делима, и испуњује суботу чудесним добрим делима, да би фарисеје уразумио да је човек боголико биће и да је човек претежнији и важнији од суботе. Христос смело браћо и сестре испражњује суботу од формалистичких предања, испуњава је човековљубивим милосрђем да би фарисејима показао да је субота човека ради, а не субота ради човека. Фарисеји немају никаквог сажаљења према овом човеку болеснику, јадном човеку, али су зато пуни злобе према Христу, па га зато и питају, ваља ли у суботу добро чинити? Христос који зна њихове помисли, и то им Он јасно ставља до знања када им поставља питање: Који је међу вама човек који међу вама има овцу па му је у суботу упала у бунар, да ли ће је вадити? Наравно да ће је вадити, ако не из милосрђа онда ће ту овцу извадити из користољубља. Колико је човек претежнији и важнији од овце? Човек који је слика и прилика Божија, Који је брат по телу и по страдању. Нама је Господ брат и по страдању. Ваља у суботу чинити добро свакоме човеку, а посебно ономе који страда и пати. Не само у суботу, него и свакога дана и тренутка. Исцељење овога човека требало је да умилостиви и омекша срце ових фарисеја, радошћу и благодарношћу јер је један човек постао здрав. Али гле они фарисеји уместо да захвале Богу они хоће Бога да убију.“

Преосвећени је истакао да се треба клањати искушења и невоља: “На другом месту каже се када је Христос хтео да уђе у синагогу, он је прошао између њих и отишао. Није се он уплашио тих људи, него нама је ставио до знања да треба увек да се склонимо ако видимо да на нас иде невоља и мука, да на нас насрће неко ко хоће да нас уништи. Да се ми уклонимо не из страха, већ из жеље да ми спасемо себе а тиме да спасемо и другога човека који је намислио да нам учини зло. Видите како човек може добро да поступи у свакој прилици и неприлици. Господ је ушао у синагогу и исцелио човека са болесном руком, то је иста синагога из Писма када су Христу исти ти фарисеји заденули једну недоличну препирку са Христом: ко је он, дрводељин син? Што га слушате? Све нам ово говори да се морамо чувати од искушења која би могла да омету наше служење Богу и служење човеку. Утолико пре је недопустиво је да чујете од људи како не воле неке људе па неће да иду због њих у цркву. Говоре: „Нећу да уђем у цркву са таквим човеком“. Но, ми то не смемо никада чинити, па таман да је тај човек у праву. Ми одлазимо у храмове да се молимо Богу и да се миримо са Богом, и једни са другима. И то управо Сатана итекако зна и користи колико може да постигне у разарању Цркве као заједнице сејањем раздора међу верницима, тога ми морамо бити свесни. Свети Апостол каже: „Ко поквари цркву њега ће покварити Бог“.

На крају је архипастир наше епархије говорио о неопходности молитве за јединство Цркве: „Да се молимо Богу за јединство Цркве. Да се молимо Богу за оздрављење свакога болеснога човека, и за здравога човека да не оболи. Да се молимо, јер молитвом човек задужује Бога да му Бог помогне. Јер када човек се моли Богу, он исповеда Бога и признаје га за Спаситеља и Створитеља, и Бог му помаже да се у смирењу моли и да воли Бога и да воли човека. Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку божанске Литургије Преосвећени је причестио верни народ, који се окупио овог понедељка у светосавском храму на Аеродрому.

ђакон Александар Ђорђевић