ВЛАДИКА ЈОВАН СЛУЖИО ОПЕЛО СУПРУЗИ ПРЕДСЕДНИКА ГО СОПОТ

ВЛАДИКА ЈОВАН СЛУЖИО ОПЕЛО СУПРУЗИ ПРЕДСЕДНИКА ГО СОПОТБлажен је пут којим данас идеш душо,
Јер ти је припремљено место покоја.
(Прокимен, глас 6.)

У Рогачи, 3. јуна 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, уз саслужење свештенства епархије шумадијске, служио је опело Госпођи Љиљани Милосављевић, супрузи председника ГО Сопот.

Након прочитаног Јеванђелског зачала, Преосвећени Владика изговорио је опроштајну беседу и том приликом рекао да смо се данас сабрали око одра драге нам покојнице Љиље, сабрали смо се како би се помолили Господу за спасење њене душе, а у исто време да се помолимо Богу да пошаље утеху њеној породици због, по нашој људској логици, прераног растанка.

“Сваки растанак је болан, поготово ако нам односи наше миле и драге, јер са тим растанком нам односи и један део нас, односно део наше љубави коју смо гајили са вољеном особом. Често пута речи су бледе, а језик осиромашен да искаже то осећање бола и растанка, и једино у оваквим приликама може нам помоћи вера у Бога и у загробни живот, односно да верујемо свему ономе што је Господ казао, а Он је рекао, да ко и умре ако верује да ће васкрснути. То и јесте наша вера, то и јесте наш Символ вере који исповедамо и кажемо: “Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века”. То и јесте вера наша и нада наша да је овоземаљска смрт само прелаз из овога у онај вечни живот, у Живот у коме нема бола ни туге, ни патње. И то је вера наша да ћемо се на оном свету срести са нашим милим и драгим покојницима. У све ово уверавају нас речи самог Господа Христа који је казао: “Заиста, заиста вам кажем, ко одржи реч моју неће видети смрти вавек”. Наше призвање је не само да држимо реч Божију, него да сачувамо реч Христову у свом срцу, у свом сећању и своме животу. И смрт таквог човека биће таква да он неће познати мрак смрти, неће познати тајну смрти.

Све док се молимо за наше покојнике ми их чувамо од заборава, и кроз молитву, што је посебно најважније, ми разговарамо са њима. Зато нема тог гроба који може да прекине љубав мајке, наше Љиље према својој деци, унуцима и своме мужу. Наша Љиља не само да је носила свој животни крст као мајка, него је носила животни крст свога мужа, нашег доброг Жике, јер је сигурно због његовог положаја и обавеза као и његовог труда и себе давања за добро сваког житеља Општине сопотске, Љиљана је сигурно морала да у појединим приликама преузме на себе улогу не само мајке него и улогу оца. Али је Љиља то свесно и савесно прихватила и носила, јер је знала да тако помаже не само своме мужу него и Жикиној љубави и жртви коју Жика даје према грађанима Сопота. Стога и ми чувајмо љубав према нашим покојницима и молимо се и чинимо добра дела за душу нашег покојника. То је оно чиме највише можемо помоћи, и то је оно што ће највише радовати и нашу Љиљу у ономе свету када види да је нисмо заборавили када се молимо за њену душу”.

Након молитвеног испраћаја, трудом и љубављу породице Милосављевић за све присутне уприличен је ручак за покој душе уснуле Љиљане.

вероучитељ Бојан Миленовић