Преосвећени је протумачио јеванђеље по Јовану, у којем се говори да ко је од Бога, он слуша речи Божије (Јн 8, 47):

“Данашње Јеванђеље нам говори како су се Јевреји стално позивали и говорили да верују у Бога. А Господ им говори: “Кад би Бог био Отац ваш љубили бисте и мене јер ја од Бога изиђох и дођох к вама”. Суштина данашњег Јеванђеља јесте браћо и сестре да пред човеком стоје два пута. Пут који води ка Богу, и пут који води ка Мамону. Зато је Господ рекао не можете служити Богу и ђаволу. Не можемо служити Богу и својим страстима, Богу и својој гордости и свему ономе што човека удаљује од Бога. Богољубље браћо и сестре то је природан логичан пут, човеков и света у целоме, док грехољубље је неприродан, ненормалан, како кажу Оци, и нелогичан чин када човек оставља Бога и узима онога који је увек био против Бога. Дакле, човек чини ли браћо и сестре рђава дела, има ли другим речима рђаве мисли, осећања, такав је човек управо на том путу грехољубља, а грех је нешто што човека одваја од Бога. Грех је то што између човека и Бога зида се један огроман зид. Грех је оно што уствари је уперено против добра. А ко је добар? Нико није добар као што је Бог, браћо и сестре. Док човек који стоји на путу човекољубља, својим осећањима, душом и срце, такав човек, извире из Бога и увире у Богу. Такав човек сав се рађа од Бога, сваког дана и ноћи, свакога тренутка, и кроз све нове и нове богољубиве мисли, кроз све богочежњива осећања, кроз Божанска дела. Дела су та која нас разликују и одвајају од онога што је добро или зло. Дакле, када човек чини та добра дела на тај начин човек постаје тај Син Божији, а Бог постаје Отац његов. И зато Господ каже: “Што се само позивате на Бога?” Да сте веровали Мојсију и ономе што је говорио, веровали бисте и мени. И тако Христос говори у данашњем Јеванђељу, када би Бог био њихов Отац, како они тврде, они би љубили њега, Христа Сина Божијега, који је раван Богу Оцу. И зато достојанство свакога човека испитује се његовим односом према Христу, његовим сусретом са Христом, испитивањем самога суда, о којем говори данашње Јеванђеље. Христос је управо та божанска светлост, под којом се свима суди браћо и сестре. Онај који ће доћи да суди живима и мртвима. Зато Христос каже: Зашто не разумете говор мој? Они то не разумеју, не зато што су умно заостали, него зато што су духовно глуви. Господ говори, чини чуда, Господ болесне оздрављује, мртве васкрсава, и они то не виде. Очи имају али не виде, уши имају али не чују. И зато они браћо и сестре, не разумеју управо ту страшну пресуду да када каже Господ њима да је отац њихов ђаво. Јер ђаво сву своју снагу и силу упире да одврати човека од Бога. Зло које потиче од ђавола, како кажу Оци, са завишћу, гордошћу, разара живот, и зато је све управљено против Христа који је дошао да би људима управо дао живот. И то живот који је у изобиљу. И зато Јудеји смишљају како да убију Христа. Зло не може да поднесе добро, мрак не може да поднесе светлост, непоштење не може да поднесе поштење, дакле Господ и говори да они иду тим путем, ђавољим, и зато никада, не треба да верујемо, нечастивим силама, треба да верујемо у Бога живога, треба да ако верујемо у Бога, треба да своју веру сведочимо својим делима.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

И данас, Јеванђеље каже, онај који је од Бога, речи Божије слуша. Не само што слуша, верујући човек труди се да извршује речи Божије, није Господ рекао: Благо онима који слушају него и испуњавају. У свакој речи је божанство, зато и свака реч сила. Зато је све и Бог створио својом речју, рекавши: Нека буде свет, и би свет. Зато су речи Божије свете речи, речи које нас освећују, које нас просвећују, и које нас приводе ка Христу. И зато како каже Јеванђеље, Христове овце познају глас свога пастира, и разликују га од гласа онога најамника. Онога који нас стално одвраћа од Бога. И зато Господ кротко и смирено, одговара Јудејима, да он има један једини циљ, а то је да прослави Бога Оца, док га они непрестано срамоте. Зато Господ каже: Заиста, заиста вам кажем ко одржи реч моју неће видети смрти вавек. Који живи по речи Божијој, или се труди, неће видети смрти никада. Његова је смрт, само прелаз браћо и сестре. Наше призвање је не само да држимо реч Божију, него да сачувамо реч Христову у свом срцу, сећању, животу. И смрт таквога човека, биће таква да он неће познати мрак смрти, неће познати таму смрти, зато што живи и у светлости Христовој. Светлост Христова просвећује свакога човека који долази на свет. Светлост Христова одгони таму, у коју човек упада када се одвоји од Бога и не живи по Богу. Човек који верује у Христа и умире са Христом његова је смрт васкрење и Пасха. Да се помолимо Богу да се удостојимо управо тог вечног и непролазног живота. Удостојићемо се ако живимо по речи Божијој, и ако признамо да је Господ Спаситељ и Избавитељ света. Када признајемо да је Спаситељ света, онда признајемо да је Бог Отац, Син и Дух Свети. То је оно што нас православне разликује од других, не само што верујемо у Једнога Бога, него у Тројичног Бога. Ми када се крстимо, кажемо у име Оца и Сина и Духа Светога. Бог вас благословио”.

ђакон Александар Ђорђевић