Чтецирали су Лазар Коларевић, Игњат Сенић, Павле Милутиновић, Вук Петровић и Гаврило Петровић.
Литургијско сабрање су увеличали својим појањем “Србски православни појци” из Београда.
После прочитаног јеванђелског зачала Владика се обратио богонадахнутом беседом окупњеном народу у којој је говорио о великој љубави Божијој о Његовој жртви и давању Себе за свет, али и о не узвраћеној љубави од стране нас људи. О онима који и данас на љубав одговарају мржњом. “На нама је да се молимно за такве људе да им Господ опрости, да и они осете радост Васкрсења Христовог... До Васкрсења Христовог гроб је био извор таме, а по Васкрсењу је извор светлости свима онима који су поверовали да је Христос васкрсао из мртвих. То је та светлост која обасјава свет и сваког човека у свету. Ако имамо ту светлост и ми ћемо, како каже данашње Јевађеље, другима светлети. Светлећемо истином, Божијом истином. Светлост значи и чистота, чистота срца у којем треба Бог да обитава. Сваки крштени човек је потенцијални светитељ уколико живи крштењским живитом. Сви свети су били као и ми, имали су своје падове, али су се чистили. Чиме? Светлошћу Хрустовом, вером у Христа и иповедањем Христа. Наш позив је светост. Отуда када хришћанин упражњава свете врлине потпомогнут благодатним дејством Светих Тајни постепено освећујемо себе у својим мислима, речима и делима. Шта је то светост? По учењу Цркве и Светих Отаца то је воља Божија према нама људима да будемо свети. Пад човеков почиње од мисли које прелазе у дела, али исто тако кроз богоугодне мисли речи и дела ми се уздижемо. Како дела чинимо према другима ми заправо то чинимо према себи. Зато је потребно да макар мало отворимо себе за улазак те Божије светлости у нас која тера греховну таму. Господ је својим Васкрсењем победио смрт, Својом смрћу смрт је уништио. Он је раширио светлос која треба да је у нама. Зато потрудимо се колико је до нас да не затамљујемо светлост речи Божије у нама. Него речи Божије претварајмо у живот и радујмо се Христовом Васкрсењу. Данас када живимо у великим невољама, тугама и отуђењима радост Васкрсења нам је најпотребнија. Таквом радошћу је живео Свети Атанасије са правом назван Велики. Он је био велики по свом хришћанском животу, вери у Бога, делима и у свом смирењу. Таквом светитељу је посвећен овај храм под чијом сте и ви заштитом”, завршио је Преосвећени Владика благосиљајући све окупљене на даншњу храмовну славу.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована
После заамовне молитве уследила је литија око храма, а испред храма Владика је осветио славска знамења и пререзао славски колач са овогодишњим домаћином господином Миланчетом Мишићем. После Свете Литургије уследила је трпеза љубави у сали парохијског дома код храма Свете Тројице коју је припремило братство храма протонамесник Ненад Петровић и јереј Марко Аћимовић.
Владимир Степановић, ђакон
https://eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/7560-slava-hrama-svetog-atanasija-velikog-u-selevcu#sigProId902051817c