Преосвећеном су саслуживали протојереј-ставрофор др Зоран Крстић (ректор Богословије), протојереј-ставорофор Милан Борота, протојереј Драган Брашанац, јереј Дејан Марковић, протонамесник Александар Сенић, протођакон Иван Гашић, јерођакон Јован (Прокин) и ђакон Александар Ђорђевић.
Чтецирали су др Марко Петровић, Владимир Марјановић, ипођакон Милош Коцић, као и богослови Богословије Свети Јован Златоусти.

Преосвећени Владика се после свечаног бденија обратио верном народу, честитавши славу, уз жељу да молитве Светога Саве буду са нама, и да Бог његовим молитвама буде милостив, и да његовим молитвама Господ се умолистиви нама грешнима. Преосвећени је истакао потребу да постанемо деца Божија: “јер нас је Свети Сава привео Христу, осветио нас Њиме, и Христом нас просветио”. Господ је рекао уплашеним Апостолима: “Мир вам”. Нека Господ уђе у наше срце, биће и да у нама одзвања стално та реч Божија: “Мир вам!” Ако буде мира Божијег у нама биће мир и у породици, и у цркви и око нас, али зато нам је потребно да имамо мир у себи, али мир Божији. Нека би нам молитве Светога Саве помогле, да се светли светлост ваша у људима, и да прославе Оца вашега који је на небесима”. Ми смо хришћани браћо и сестре осветљени светлошћу Васкрсења Христовога, Јеванђеља Христовога, а то значи да смо ми хришћани крштени упаљене свеће, а свећа се пали опет како се каже да се не ставља под суд, него да светли свима који су у кући. Дакле, ми смо Богом и Светим Савом позвани и призвани да светлимо, и зато не гасимо своју свећу упаљену у нама коју је Господ упалио када смо се родили, посебно када смо се крстили да би гледајући у тај пламичак свеће како гори, сагоревали и ми у вери, нади и љубави. Бог вас благословио”. У наставку је организован свечани културно-уметнички програм, у којем су учествовали дечији хор “Свети Сава” и фолклорни ансамбл под вођством јереја Ивана Антонијевића, и господина Марка Милосављевића. Програм је започет радосном васкршњом песмом светога Владике Николаја “Радујте се радујте се, Христос Воскресе”; “Људи ликујте, народи чујте”, “Пресвета Владичице Богородице”... Најмлађе чланице хора Анастасија и Јана певале су песму “Заспо ми је драги” и “Уродиле жуте крушке”. Фоклор је одиграо коло из Груже и игре из Ниша, на радост и задовољство свих присутних у порти нашег светог храма.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Свету Архијерејску Литургију на дан храмовне славе, десетог маја, служио је Преосвећени Владика Јован, уз саслуживање ректора Богословије протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, протојереја-ставрофора мр Рајка Стефановића архијерејског намесника крагујевачког и старешине храма, протојереја-ставрофора Срећка Зечевића архијерејског намесника лепеничког, протојереја-ставрофора Милића Марковића архијерејског намесника левачког, протојереја-ставрофора Милана Бороте, протојереја-ставрофора Животе Марковића, јереја Дејана Марковића, јереја Ивана Антонијевића, јерођакона Василија (Старовлаха), јерођакона Јована (Прокина) и ђакона Александра Ђорђевића.

Чтецирали су богослови крагујевачке Богословије Филип Берић, и Василије Тешић.

По прочитаном Јеванђељу по Матеју, и по благослову Преосвећеног, беседио је чредни свештеник јереј Иван Антонијевић.

Отац Иван је између осталог рекао: “У Јеванђељу по Матеју се каже: “Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и да прославе Оца вашега који је на небесима” (Мт 5, 16). Све што желимо да сазнамо о Богу драга браћо и сестре, је управо на Богослужењима. Па тако и сва радост коју смо осећали претходне недеље због Христове победе над смрћу и Васкрсења, је уствари наша победа над смрћу. Зато догађај Васкрсења представља централну тему нашег богослужења, како Пасхе тако и свих недеља у години. Без Васкрсења, хришћанска проповед била би “празна”, а живот сваког од нас управо извире из догађаја Христовог Васкрсења. Речима које су нам ђакони упутили данас, “Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и да прославе Оца вашега који је на небесима” нас позивају да будемо истински хришћани, али хришћани по Јеванђељу. Зато се ове речи не односе само на Апостоле већ на све нас браћо и сестре. Господ је нама заповедио да настојимо да живимо светлим животом као што је Он сијао на Таворској гори. А то ћемо моћи само ако будемо живели по Његовој науци, по Његовој љубави и вери. Дакле, треба светлити светлим добрим делима. Сваку светлост од Христа Бога ми славимо, истичемо, јер је она за показивање. Црква истиче све оне који се поправљају и узрастају као светле примере, све праведнике јер су оставили светао пример и светао траг у животу. И у нашем роду имамо много светлих примера које истичемо и славимо, од косовских мученика до многих мученика наших дана. Један такав праведник који је оставио велики печат јесте управо Свети Сава, чувар нашег народа. Народа који себе назива народом Светосавским, народом верним, али народом који такође ту веру не показује већ мисли да се то подразумева. Закорачили смо у доба, где нико не гледа према Царству Божијем, заправо нико не жели ни да остари, зато данас за све нас није питање како да придобијемо Царство Небеско већ како да останемо млади заувек. Све оно што нам нуди данашњи свет базира се управо на томе, како да затегнемо лице, како да се подмладимо, све у свему како да вечно “живимо”, а о смрти и Васкрсењу се не говори. Зар неко може да каже да Свети Симеон и Ана нису патили за Светим Савом када је отишао и примио постриг док су га чувари чекали. Зар би слали стражаре по свог сина са су се одмах помирили са одлуком? Али драга браћо и сестре шта се догађа? Догађа се промисао Божија Свети Стефан касније постаје Свети Симеон, а мајка Светог Саве Света Анастасија. И све се дешава по промислу Божијем, на нама је само да се потпуно и без икакве сумње препустимо у Његове руке. Ми смо драга браћо и сестре светионици Цркве наше, и баш као што је Господ наша светлост, угледајући се на Њега ту светлост смо и ми позвани да ширимо и преносимо другима. Патријарх Павле је рекао једну лепу мисао: “Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети; од њега не зависи ни од којих родитеља; ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену, да ли као човек или као нечовек. По Божијем промислу за људски род, човекољубиви Бог саздао је целокупну творевину, раширио небо, подарио нам плодове земље и као венац и круну подарио нам наше Светитеље које је Он прославио. Наше велике праведнике пред Богом Свевишњим. Управо такав је био и заштитник овог нашег храма Свети Сава. У Премудростима Соломоновим се каже : “Душе праведника су у руци Божијој”. Нама је Господ оставио тела наших мученика, односно Светитеља да долазимо на њихове гробове и да нас то подсећа на њихов живот по Јеванђељу. И ми данас благодаримо Богу што је нама послао једног таквог просветитеља народа Српског Светог Саву. Мноштво Светитеља остаје драга браћо и сестре непознато нама људима, али су познати само Богу. Да ли сме неко да стане данас браћо и сестре и да каже, ја желим да моје дете буде мученик, да покаже веру у Христа и да страда за Господа Исуса Христа. Ко би се сад усудио, ко би од нас био Аврам, и повео своје дете да га жртвује не сумњајући у Божију вољу. То нам указује прво да нам је вера мала, али и друго да ми морамо да се тргнимо и почнемо отворено да говоримо о смислу нашег живота. Човек данас готово свакодневно брине о својој егзистенцији, испуњен је страхом, а све то због прикупљања материјалних добара. У таквој средини драга браћо и сестре где сви имају на уму само егзистенцију човек се повлачи у самоћу. А управо та самоћа доводи до губитка заједнице, а што је још горе човек губи и своје место у породици. Суштина је у томе, да уместо да све препустимо Богу ми смо по свом нахођењу одлучили да сами то решимо, и наравно да нећемо успети у томе.”

Беседа јереја Ивана Антонијевића

На позив ђакона: “Са страхом Божијим и вером приступите” Светој Чаши су приступили многи парохијани наше цркве. После свечаног опхода око храма, Преосвећени Владика је пререзао славски колач, нашег овогодишњег домаћина, Ивана Костића, председника Црквене Општине Аеродромске, који већ дуги низ година пожртвовано са собом и својом породицом помаже наш храм, и учествује у свим важним догађајима наше цркве. По прочитаној заамвоној молитви, и дељењу нафоре, Преосвећени је благословио, и честитао верном народу храмовну славу.

ђакон Александар Ђорђевић