Чтецирао је г. Лазар Коларевић.
Eпископ се обртио свештенству и окупљеним верницима беседом у којој је рекао да данашњом службом, данашњом молитвом и Светим Причешћем треба да се молимо Богу да нам да духовне снаге да остало време овога поста проведемо у миру у покајању што нас и опомиње часни пост. Ми свештеници врло често помињемо ту реч покајање али је питање да ли размишљамо о суштини те речи или је само успут помињемо. Јер покајања нема док дубоко не уђемо у себе, док дубоко не преиспитамо на најискренији начин свој живот. У Јеванђељу пише да ће нам Господ судити онако у чему нас затекне. Мисли ли човек да може ући у Царство Божије без покајања? Оно дубинско покајање једино се стиче кроз смирење. Без смирења нема ни покајања.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована
Након Причешћа свештенства и верног народа и одслужене Литургије, свештенство архијерејског намесништва лепеничког се окупило у просторијама парохијског дома, где је протојереј Александар Борота, професор Богословије Светог Јована Златоуста, припремио реферат на тему "Епитимија као лек".
Након читања реферата, свештеници су повели дискусију на задату тему разматрајући потребу епитимије као лека, а никако као казне. Такође се говорило о појму епитимије, Цркви као заједници праведника и грешника, о Новозаветним сведочанствима покајања и покајној дисциплини, покајању, исповести и епитимији у раној цркви, о покајној пракси у време Светих Отаца и Васељенских Сабора, као и покајној дисциплини на западу, као и о покајној дисциплини у данашње време која је како се чини данас некако запостављена у нашој Цркви.
Исповест је завршена заједничком трпезом љубави за коју се постарао парох баточински Радосав Петровић.
ђакон Немања Стојковић
https://eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/7488-ispovest-svestenstva-namesnistva-lepenickog#sigProId37800560c8