Чтецирали су богослови: Филип Берић, Лука Пантелић, Василије Тешић, Ђорђе Милутиновић.

Јеванђеље по Марку нам доноси причу о томе како ће Апостоле гонити, и предавати их по синагогама и зборницама ради Христовога имена, но ко претрпи до краја спашће се.

Преосвећени Владика је по прочитаном Јеванђељу протумачио речи Христове, верноме народу: “Бринути је људско, али када човек брине о ономе што је њему најпотребније а то јесте спасење своје душе, то би требало да буде наша права и прва брига. Ту човек треба да нађе меру, да брине и о Царству Небеском и о спасењу, и о овоземаљском животу, али човек треба да нађе меру. Није добра претерана брига али и небрига. Велика је мудрост да човек не падне ни у једну ни у другу од ових крајности. Ни у превелику бригу ни у превелику небригу. Зато је човеку најбоље да мисли о двема бригама. Има их више али најбоље да брине о двема бригама, а то је: да човек мисли и брине за своју душу, спасење и за вечни живот. А да брине за овоземаљске ствари онолико колико му је потребно. Духован човек он ће више да брине о вечном спасењу. Али ће стално контролисати своју бригу и жељу за спасењем, док телесан човек бринуће се за овоземаљско. Он се тада неће сетити ни Бога ни свога спасења. Наћи праву меру није лако, али је то задатак за свакога човека тим пре за нас хришћане да знамо за шта треба да се бринемо и да нађемо ту равнотежу. Нажалост велики је број људи који на овом плану греше. А Господ шта је рекао? Чувајте се да ваша срца не отежају бригама овога света. И када тако човек чува своје срце, онда ће у његовом срцу сијати чистота. Јер човек када брине да ли је Бог у његовом срцу, и када провери да је Бог у његовом срцу онда он зна колико ће чему да да. Превелика брига за овоземаљске ствари отежава срце човеково он се опија о бригама овога света и он не мисли о своме спасењу, јер такав човек не може да мисли о својој породици, а често и о неважним стварима. И ту најчешће човек пада, па се брине, топи се, и када прође та олуја схвати да је то била непотребна брига. Таква брига га тера да човек заборави на своје обавезе према Богу, породици, и другом човеку, а на првом месту према своме спасењу. Имамо један дивни пример у Светачнику, када је човек дошао код свога духовника да се исповеди: Оче преоптерећен сам бригама око деце, породице, стицања овоземаљског иметка, преоптерећен сам да ли ћу стићи до тог и тог положаја и чина, и све ме то спутава да не могу више мислити ни о Богу, ни о Цркви, ни о својој души, ни о свом спасењу. Слушајући духовник каже: Брате ти много грешиш. На твоја плећа мећеш терет који не припада само теби. Човек који има снагу духовну и физичку мисли да све проблеме може да реши и зато неће да пита за савете а опхрван је многим бригама, не треба ми духовник, други човек, ни Бог. Ти мећеш своје бриге на себе које не припадају теби, има нешто што припада теби али и оно што припада Богу. Немој да узимаш оне бриге које припадају Богу. Христос нам каже у Јеванђељу: “Дођите сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити”. Човек самом себи товари терет и клецамо под тим теретом а не умемо да се растеретимо а човек не може да се растерети док се не врати Богу, али чврсто, који не почне да се моли, да пости, који не почне да се труди браћо и сестре. Дакле, браћо и сестре да оставимо мало бриге и на Бога, Господ је наша снага моћ и сила, и док год ми тражимо помоћ и милост Божију добићемо је. Али ако не тражимо нећемо је добити. Опет да кажем што кажу свети оци: “Ко ти не тражи благослов немој да му дајеш, не треба му”. Он не осећа потребу за благословом. Ко ти не тражи савет, немој да му дајеш јер ће те још више омрзнути па ће казати: Шта има ко мене да саветује ја сам довољан сам себи. То је опасност које могу да на заведу и одведу браћо и сестре... Богу је више стало до нашег спасења него што ми мислимо и чинимо браћо и сестре, и продужава апостол Петар: “Будите трезвени и бдите јер супарник ваш ђаво као лав ходи и тражи кога да прождере. Када човек има много брига, онда тај лав духовни користи наше брижно стање, када не мислимо ни о Богу ни о спасењу, па нам још више умеће разне мисли, па нам просто ставља слике испред нас, само да не би мислили о ономе о чему треба да бринемо. Нека нам Господ помогне браћо и сестре да нам Бог умањи наше бриге, али да у исто време ми своје бриге положимо на Бога... Бог тражи да се ми Њему предамо, Бог тражи наше учешће и труд, тражи веру да ми верујемо да нас Бог може спасти, да нас може спасти од невоља, а Бог нам много више даје од онога добра, од онога што не знамо. Нека нам Господ помогне да имамо мање брига овоземаљских, а да више бринемо о томе како живимо, да ли смо хришћани, људи Цркве Божије. Бог вас благословио”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

По беседи и освећењу дарова верници су се причестили Животворним Даровима из руке Преосвећеног Епископа. На крају службе, после заамвоне молитве, окађена је икона празника Сретења Господњег, због оданија празника, и на престоно целивајуће место, стављена икона патрона нашег светог храма, Светога Саве.

ђакон Александар Ђорђевић