Владика Јован је присутнима протумачио одељак из светог Јеванђеља у којем Господ себе назива чокотом, а Оца Свог виноградаром:

“У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, све оно чега се Христос не дотакне и оно што се Христа не дотакне не може бити спасено. Зашто? Зато што је у Јеванђељу речено да једино име којим се ми спасавамо, то је име Господа нашега Исуса Христа. Неко ће можда рећи: “Како је могу да се дотакнем Христа, или како да се Христос дотакне мене?”. Врло лако браћо и сестре, ми вером дотичемо се Христа и зависно од наше вере Христос се дотиче нас. Чиме још можемо да се дотакнемо Христа? Животом по Христу, молитвом, постом, бдењем, хришћанским врлинама, јер у хришћанским врлинама обитава Бог. Ако се Христос не дотиче нас, и ако се ми не дотакнемо Христа, онда значи да не живимо Христом. Онда значи да живимо собом а без Христа. А сваки онај који живи собом а без Христа он умире духовно и пре смрти телесне. Зато је Христос рекао за себе да је Он истинити чокот, а Отац виноградар који сваку лозу на Њему која не рађа рода одсеца је, а сваку која род рађа чисти је да више рода роди. Онај човек хришћанин који је у Христу и са Христом, он рађа плодове, плодове Духа Светога за Царство небеско, а онај који није у Христу он плода нема у себи. Такав човек и све дарове које му је Бог дао он није умножио, напротив, он је злоупотребио дарове Божије и остао је без плода. А шта вреди, на пример, може човек да изгледа леп, богат, красан, шта то све вреди? Шта вреди дрвету које има лепу крошњу, лепо стабло, шта то вреди самом дрвету ако дрво не рађа плода? Оно се сече и у огањ се баца. Е управо браћо и сестре, род људски је тај виноград Божији, тај рукосад Божији. Нас је Бог засадио за вечност, и шта је сад наше? Ако нас је Бог засадио, наше је само да заливамо себе благодаћу Духа Светога, да заливамо себе браћо и сестре свим оним што је божанско, а на првом месту да заливамо себе Христом кроз свету тајну причешћа. И ако будемо заливали себе, оно што је Господ усадио у нас, а то је душа наша, ми ћемо рађати плодове за вечност. Али ако не заливамо себе, осушићемо се. И заиста као сто рече данашње Јеванђеље, Бог Отац надгледа сваку лозу, Он је домаћин, Он је радник у духовном смислу, Он обилази сваку лозу, савку гиџу, сваки чокот и гледа, и она лоза која рађа он је јос више поспешује а она која не рађа њу одсеца и у огањ баца. Пакао је управо одвојити се од Бога, а одвојити се од Бога значи изгубити рај, а човек је створен за рај, створен је за вечност. Кад се човек одвоји од Бога он се одваја од вечности и тако је постао смртан. Шта је Адам урадио, кад је престао да слуша Бога с праведним судом изгнан је из раја. Дао ти је Бог све, а ти то злоупотребљаваш, е па Бог је праведан, Он јесте љубав, али је и правда. Изгнан је Адам био јер није себе задржао на гиџи, на калему Христовом, није се окалемио. Дрво кад се не окалеми оно је дивље, али кад се окалеми питомим калемом онда оно рађа плодове. Зато браћо и сестре, Бог је пошао за човеком, пазите Господар, Творац, полази за слугом да би га вратио у оно своје прво назначење, да га врати Себи, а то значи да га врати у Царство небеско, да спасе човека, јер човек павши у грех он је своју природу обесплодио. Господ је дошао да управо ту људску природу поново подигне и уздигне до престола небескога. Бог је дошао и поново ће доћи, само ми треба да се потрудимо да останемо на том чокоту који је Христос. И док смо год на том чокоту и док се трудимо, и кад паднемо и погрешимо, а имамо свест да смо погрешили и уложимо мало труда, молитве, покајања, исповести, не бојмо се, неће нас Бог одсећи као ону неплодну лозу и неће Бог никога насилно казнити, али човек самог себе кажњава управо због тога што неће да остане на чокоту Христовом, јер сматра да нема потребе да ту остане јер је самосталан, паметан, учен, нема потребе ни од кога да зависи. А шта си паметан и шта си учен ако ниси у Христу и ако Христос није у теби и у мени? Која је то моја и твоја мудрост и знање ако ту нема Христа, ако ту нема Цркве, ако у нама нема Јеванђеља? То није мудрост, то је лудост, баш онако како је Господ рекао да изабра Бог луде да посраме мудре, оне што се праве мудрим. Апостоли су били неписмени људи, али браћо и сестре, они су се дотакли Христа, Христос се дотакао њих, Христос им дао божанску науку коју им нико не може дати и они су посрамили све те који мисле да су нешто. Човек је само човек, прави човек, Божији човек када је у Христу и када је Христос у њему браћо и сестре. То морамо знати, да је Бог дошао да оплоди људску природу да би природа људска могла да доноси плодове. Он је ослободио људску природу од греха и смрти, и све док човек није са Христом он је у смрти духовној, он је у греху, а грех одваја човека од Бога. Онда је проблем кад човек не види да се суши као она лоза, он тако пропада и таква се лоза баца у огањ, огањ мучења савести наше што нисмо то Божије добро усадили у нас и што нисмо живели тим божанским добром. То је то мучење савести. Браћо и сестре, Богочовек Исус Христос је тај прави чокот је је дао људима сва средства којима се они могу накалемити на Њему као правом чокоту. Човек у Христу и са Христом он чини јеванђељска дела, а то су испуњавања заповести Божијих. Човек светим тајнама прилази и долази до Христа, узима Христа у себе и Христос узима њега, али нам ни свете тајне неће помоћи ако не живимо њима. До нас је да се оперемо тим средствима која је Бог дао нама у Цркви да се њима можемо спасити. Без ових светих тајни иако крштен, човек се полако отуђује од чокота и намерно се храни другом храном која је од данас до сутра. Ако човек хоће вечно да живи, он треба да се храни Христом, али треба и да преиспитује себе. Отац наш небески својим свевидећим оком прати сваку лозу на свом чокоту и одсеца лењу лозу која има све те сокове од чокота али неће да прими, она остаје на чокоту али се осушила. Браћо и сестре, ово нам је јасна порука да се не лењимо за своје спасење. Лењост је болест која човека одводи у психијатрију. Лоза док је на чокоту она неће увенути. Тако и ми док смо у Христу нећемо се осушити иако грешимо, али је важно да не изгубимо веру и поверење у Бога, да Он хоће да се сви људи спасу. Без Бога је човек та неродна биљка, неродна за Царство небеско. Органско сједињење човека са Богом чини човека свемоћним и свемудрим јер само њиме човек то постаје. И такав човек иште у Богочовека и за себе и за ближње само оно што им служи спасењу, само оно што је свето, узвишено и честито. Нека би нам Господ дао моћи и вере и снаге и љубави да се одржимо на чокоту, да се не усамљујемо и да се не одстрањујемо од чокота, да останемо у Цркви Христовој јер је у њој спасење. И док смо у Цркви и док имамо ту свест да нас Црква освећује својим божанским тајнама и овакви какви смо имамо наде на спасење. Ван Цркве кад почнемо да мудрујемо својим умом а не умом Цркве, ми смо у опасности да се осушимо. Али кад све имамо, дај да се мало потрудимо па ће нам Бог дати те сокове да се не осушимо. Даће нам Бог али треба и ми да тражимо, онако како је Господ рекао тражите и наћи ћете. Је ли Христос у теби и мени, то зависи од твоје и моје вере. Бог вас блаословио”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Урош Костић, ђакон