Чтецирали су вероучитељ Стефан Радисављевић и богословац Василије Тешић, док су за певницом појали протојереј Драгослав Милован и Страхиња Савковић.

Преосвећени владика Јован је на почетку своје беседе нагласио значај Божића. “Својим богослужењем Црква нас још од Ваведења па све до оданија Богојављења подсећа на значај Божића и Оваплоћења Христовог. Свети Оци са разлогом називају Божић “родитељем свих празника”, јер да није било Оваплоћења не би било ни Васкрсења. У Божићу нам се пројављује сва пуноћа љубави Божије, која је Бога свела на земљу. Празнујући Божић ми се сећамо Божије љубави и покушавамо да и ми одговоримо на ту љубав Божију. Славећи Божић ми спознајемо радост живота на земљи, радост рађања, јер на Божић је Бог загрлио човека и човек загрлио Бога. На Божић се измирио човек са Богом и Бог са човеком. На Божић је пошао Бог за човеком. На Божић Господар полази за слугом. Господар хоће слугу да врати у Рај и да га спаси. И спасава га Крвљу својом... На Божић се сјединило Небо са земљом”, поучио је владика све вернике. У наставку своје беседе владика је нагласио значај Оваплоћења Христовог у сваком човеку појединачно. Подсетио је све окупљене да се Бог свима нама безусловно даје и да нам се дао, те да сходно томе од нас зависи хоћемо ли Бога уселити у нас. Ако нам се не испуњавају све овоземаљске жеље, то не значи да нам се Господ не даје или да он није са нама. Ако себе сведемо само на овоземаљско, онда вовац постаје наш бог, јер бог наш је оно у шта верујемо и ка чему хрлимо. Ми као хришћани позвани смо да од нашег срца начинимо витлејемску пећину у коју ће се уселити Христос, а особито смо позвани да се Бога и Божића не сећамо само од Празника до Празника већ да сваког тренутка усељавамо Христа у наша срца.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

На крају Литургије, владика је поделио свој очински и архипастирски благослов окупљеним верницима поделивши им иконице.

јереј Милош Ђурић