Овом приликом радост сабрања је увећана венчањем: Вукашина и Милене Петковић из Велике Дренове, као и крштењем њихове кћерке Данке. Радост литургијског сабрања су својим слаткопојем украсили чланови београдског певачког друштва “Србски православни појци”.

По прочитаном Јеванђељу Владика се обратио присутнима честитавши свима рођење Господа нашега Исуса Христа. Поздрав “Христос се роди” треба да нас пробуди духовно да човек задрхти телом својим и да се запита да ли се Господ заиста рађа у мени када изговарам ове речи. Ово и јесте смисао ових речи, да се Христос роди у нама. Рођење Господа треба да стално прослављамо, а не само једном годишње. Христос се оваплотио да би спасио нас смртне који смо постали смртни када смо сагрешили својом непослушношћу и зато смо изгнани из Раја. Зато и кажу Свети Оци да је послушност парче поста и молитве. Неки би мирјанин рекао да он не мора да слуша пошто није у Цркви, али свако ко је крштен је орган Тела Христовог-Цркве. Зато не може нико да каже шта ради то Црква, јер смо сви који смо крштени део Цркве, зато може да каже шта ми то радимо? Ти си члан Цркве и једнако си одговоран као и Епископ и свештеник. И Апостол Павле каже ко поквари Цркву, поквариће и њега Бог. И Свети Оци су рекли да ко хоће да поправи заједницу тела Христовог, нека поправи прво себе и одмах си поправио део Цркве. Људи мисле да све треба други то да раде, као да хоће да кажу: “Други треба да се каје за мене”. Ове речи само показују непознавање Цркве, вере, Свете Литургије. Литургија је највећи дар који је Бог дао човеку. Рођење Христово је спустило небо на земљу, а исто тако свака Литургија спушта небо на земљу и земљу уздиже на небо. Литургија је радост, како каже Свети Јустин Ћелијски: “ Не могу да замислим тужног човека тамо где постоји Литургија”. Зашто? Зато што Литугија приближава Богу, подиже, зато што каже човече погледај са земље на небо и уводи те на небо. Она нас уводи у Царство Небеско, што и јесте смисао нашег живота на земљи.

Осврнувши се на Празник рођења Христовог, Преовећени је нагласио да је Бог постао човек, да би људи постали “богови” по благодати, не по суштини. Само је Бог-Бог по суштини. На Божић се небо сјединило са земљом, Бог се измирио са човеком. Тада је људе засијала светлост витлејемска, коју ми видимо на Литургији, која обасјава и сија из човека док човек живи Богом и са Богом. Док чини другоме више добра него што чини себи, ова светлост је у нама, али се исто тако и гаси ако престане да живи Богом. Што је већа светлост, то је мање таме. Тама не воли светлост јер у мраку човек ради оно што не треба да ради и мисли да ће на тај начин преварити Бога и људе. Али се Бог не да преварити.

Љубав Божија је спустила Бога на земљу, кроз Богородицу Духом Светим. Колико је Бог учинио за нас, а шта је човек урадио за његову љубав-устао на Бога. И данас се највише устаје на добро и против добра се ратује. Кад човек не уме на ту љубав Божију да заблагодари Богу, не уме он ни да заблагодари добру другога човека. Бог је толико учинио за нас да је победио и смрт. Неко ће рећи, али ми и даље умиремо? Човек не умире када душа изађе из тебе и када тело престане да хода. Тежа је смрт духовна, а она настаје пре телесне смрти. И бесмртна душа умире када се одвоји од Бога, као и река ако се одвоји од извора усахне.

Данас имамо два Света Чина кроз Свету Литургију крштење мале Данке и венчање Вукашина и Милене. Овакав начин крштења и венчања је био од искони. Није се могло замислити ни венчање, ни крштење па ни опело одвојено од Литургије. Ово није ништа ново, већ враћање на извор. Ново је ово што смо све издвојили из Литургије. Мала Данка се данас духовно родила и као печат Духа Светога ће се данас причестити. Замилите да сте крстили дете и не причестите га, не сједините га са Богом. Веру не треба да исповедамо само у себи, већ и делима, па и речима.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Младенцима је Владика рекао да су од данас венчани, од данас су они у браку. Овде је призвана благодат Божија и позвани су да живе у заједници, у којој се сви спасавамо. Од данас код вас не сме да буде ово је моје, ово је твоје, већ само наше. Ви сте и даље две душе, али треба да живите као једна. Да радост једнога буде радост другога и туга једног да буде туга другог. Како живите у браку, таква ће вам бити и породица. Ако деца виде вашу љубав, слогу, жртву, таква ће вам бити и породица, па ће се радовати у породици. Ви сте данас позвани на жртву, јер нема веће љубави него да и живот свој положимо за друге.

На самом крају Преосвећени је скренуо пажњу у божићним данима треба да отворимо своје срце, да од њега направимо витлејемску пећину да се у њој рађа Христос. Јер где се рађа Христос у човеку, тај се човек преображава. Позвао је присутне да се помолимо да нам Господ помогне да повећамо веру. Јер ако имамо веру, веру ће пратити и љубав и нада. Ако имамо веру, наду и љубав имамо све. Све дарове које нам Бог даје, не само да их за себе користимо, него да их умножавамо и делимо са другима.

Радост литургијског сабрања продужена је трпезом љубави, коју је својим несебичним залагањем и трудом уприличило сесртинство манастира на челу са Игуманијом Нектаријом.

Александар Јаћимовић, јереј