Владика Јован је поучио вернике о животу светог Спиридона, истакавши простоту срца коју је овај свети човек имао:

“У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, веома је корисно за наше спасење када ми прослављамо светитеље Божије и угоднике Божије. Када их прослављамо, ми се у ствари њима молимо да се они моле за нас, а молитве светитеља и угодника Божијих су веома значајне. Зато у Светом Писму се каже да молитва праведнога много може помоћи. Ми када прослављамо светитеље Божије значи да треба да нешто научимо од њих, да се угледамо на њихов живот, како су они живели, за кога су живели, чиме су живели, шта су радили и како су се, браћо и сестре, посветили . И кад таква размишљања имамо онда наше мисли неће много да лутају лево и десно, или на оно што је некорисно, већ ће се усмерити на оно што је најпотребније, а то је да се спасемо, да задобијемо Царство Небеско, да се молимо Богу да нам Бог опрости грехе и да нас спасе. Да се молимо да нам Бог отвори разум да знамо и умемо да се исповедимо. Јер и највећи грех када човек учини, а покаје се и потруди се да то не чини и исповеди се, нема тога греха који неће бити опроштен. Али неисповеђен грех и грех који се не престаје чинити он остаје грех, а грех је нешто што човека одваја од Бога. И зато светитељи Божији су управо се чували од греха, зато што су цео свој живот усмерили ка Богу, трудећи се да Бога сместе у свом срцу и да Бога имају у себи и око себе. Данас наша Црква прославља таквог једног угодника Божијег и светитеља и чудотворца светог Спиридона, за кога се каже да је постао обиталиште Духа Светога. Дух Свети је био у њему и Дух Свети га је водио и руководио. Када је у човеку Дух Божији, онда је у човеку све Божије јер Дух Свети човека води и чува га од његовог духа. Уста светог Спиридона говорила су мудрост. Са знањем о вечном и непролазном он је сазнао тајне и овога и онога света јер га је Дух Свети научио да спозна смисао живота. То је оно што нам данас недостаје, а смисао живота је наше спасење. Када немамо тај смисао, онда исти тражимо у неким споредним стварима и онда човек тако лута и поробљава себе. Бити човек, значи бити достојан Бога јер је човек икона Божија. Дух Свети је светог Спиридона испунио сваким знањем о вечном, живом Богу. Он је био епископ на Кипру и био је веома образован човек. Учествовао је на Првом васељенском сабору где су донете многе одлуке и којима је одређен правац за наше спасење и где је састављен први део Символа вере који ми данас говоримо. Једна од основних својстава и особина светог Спиридона била је његова простота, био је прост човек, у смислу прост да би што више задобио Бога и благодати Божије. Он је био прост, али у исто време дубок у вери, имао је чисто срце. Иако је био пастир словесног стада, он је у простоти својој био и чобанин, чувар бесловесног стада. Чувао је стада, козе, овце и од тога се издржавао, а за себе је узимао само оно што му је било најпотребније, а све остало давао је другоме јер је знао да ко другога нахрани, одене, напоји да то заправо чини самоме Господу. И заиста браћо и сестре, он је био човек велике љубави, великог богољубља и човек великог братољубља. Једном приликом је продао једном трговцу стотину коза, а овај трговац видевши једног старца мислио је да је то неки неписмен човек и исплати му не сто већ деведесет девет коза и кад је потерао то стадо, једна коза се упорно враћала свом старцу пастиру. А старац, који је знао да чита туђе мисли и који је Духом Светим био оспособљен да спозна срце човеково, упита трговца: "Брате да ти можда ниси затајио новац за ову једну козу, видиш да неће да иде за тобом?". И трговац онда плати и њу, а она одмах пође за њим. Бог не гледа ко је ко, да ли је сиромах или је богат, писмен или неписмен, јер Бог гледа у срце човеково јер из срца човековог излази и добро и зло. А срце човеково је најомиљенији дом Божији. Али Бог не врши насиље над човеком, неће на силу да га спасава. Бог се толико смирио да тражи да слуга дозволи свом господару да уђе у његово срце. Човек који нема Бога у срцу је у суштини несрећан човек јер је незадовољан, није испуњен оним вредностима које човека чине човеком. Нека нам Господ помогне молитвама светог Спиридона да заиста и ми у простоти свога срца живимо и угодимо Богу. Морам да вам кажем, јуче сам сахранио једног таквог смиреног старца, оца Серафима из манастира Благовештења, верујем да сте многи чули за њега. Верујте ми, у овим својим годинама, нисам видео већег смирења него што је тај човек имао. И он је стварно изгледао и био прост, али прост у смислу да не чини зло, није био учен човек, али иамо је Духа Божијега у себи и заиста је говорио као највећи образован човек кад је у питању Бог, Црква и спасење. Па да се помолимо Богу за његову душу да га Бог упокоји и да се он моли за нас. Бог вас благословио”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Урош Костић, ђакон