Наша света Црква прославља и Свету великомученицу Злату Мегленску, која је пострадала од Турака у 18- ом веку. После читања апостола и Јеванђеља по Марку, где се говори о исцељењу кровоточиве жене коју је Христос исцелио, Преосвећени Владика се обратио народу. “Ова света девојка, Злата, није била златна по имену, него по вери у Бога. Турци су је заробили, претили јој смрћу. Њени родитељи су је молили да се одрекне Христа и да сачува свој млади живот. Наравно остала је непоколебљива. Када су јој муке задавали, Господ је награђивао њену веру”.

У наставку се Преосвећени дотакао приче из данашњег Јеванђеља. Болест је била тешка, а још добија на тежини што по законима ондашњих онај ко је болестан од крвоточења био је нечист. Она је осећала и душевну болест: “Она је патила због тога, али зато што је била нечиста, када је чула да Христос долази и да се народ тиска око њега, она је са вером дошла да се дотакне ресе хаљине Његове.” Болесна када се дотакла краја хаљине Христове, ми видимо како енергије божанске прожимају ту материју. Христос јој је рекао: “Кћери моја вера твоја спасла те је, иди у миру. И буди здрава од болести своје”. Колика је утеха за ту жену после толико година патње и самоће? Прво долази духовно оздрављење па онда телесно.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Владика је истакао да је вера основа нашег живота, наде и правога знања. Вера је по светим оцима свевидеће око. Душа која види Бога а преко Бога и човека и душа која иде за Богом кроз веру. “Шта је вера? Много дефиниција би дали. Вера је уствари лични сусрет човека са Христом. А за веру није потребно знање овога света. Није потребно ни много образовања, ни школа, ни велика трговина, ништа. Само добра воља да се верује у Спаситеља Света Христа, Који је рекао да је све могуће ономе који има вере. Онај ко има веру, он неће да потоне.” Ова жена је вером осетила силу Божију и деловање те силе Божије, и одмах преста течење њене крви. Све што нам се дешава у животу дешава се јер нам слаби вера. Исто тако у овом исцељењу, Христос је осетио да га се неко дотакао... Сила када изађе из Христа, и дотакне се човека, да је највећи болесник и грешник он осећа оздрављење.

На крају је Преосвећени истакао да ми кроз Свето Причешће “примамо Христа целог у себи. Ако то са вером чинимо, оздравићемо духовно. Ако духовно оздрави човек и народ, и телесне муке и невоље ће лакше подносити и телесно ће оздравити. Зато да се помолимо Богу и да стално говоримо у себи као ова жена: Да ми је само да се дотакнем Христа. Чула је Христове речи: О жено велика је вера твоја нека ти буде како си желела”.

ђакон Александар Ђорђевић