Поред родбине и пријатеља Владике Милутина, и мноштва овдашњег верног народа, у приношењу молитава су учествовали представници државне и локалне власти, здравствених, образовних и других јавних установа и истакнути привредници овог краја. Част овом, у духовном животу Ваљевске епархије веома важном догађају, својим доласком су указали Његова екселенција Валериј Бриљов, амбасадор Републике Белорусије у Србији и на нерезиденцијалној основи у Северној Македонији и Црној Гори, и дипломатски представници више земаља у Београду.

Ваљево са својом околином јесте онај део наше земље и народа у коме се највише слави име Божје и наша вера православна чува. Не као драгоценост, већ као живот којим се живи и посведочава велика истина наше вере. Овај крај благословене земље Србије је нашем народу и нашој Цркви дао једну велику личност – Владику Николаја Жичког и Охридског. То нас радује и чини поносним пред Богом и народом широм хришћанског света. Данас смо овде да се помолимо Господу да прими душу драгог нам брата Милутина. Душу, испуњену свим јеванђељским врлинама, рекао је Патријарх Иринеј у обраћању духовној деци блаженопочившег Владике Милутина.

Владика Милутин је у овој епархији провео тринаест година, не много, али је оставио дубоког трага у Цркви, међу свештенством, монаштвом и народом, јер је Христа носио у срцу своме. Све што је чинио, чинио је по вољи Божјој, вољи Спаситеља нашега. Владика Јован (шумадијски) и ја га знамо из времена Острошке монашке школе, Владика Иринеј такође. Знамо га као честитог и дивног младића пуног вере, љубави и страха Божјег. Када смо видели његовог деду монаха, било нам је јасно зашто је, тада младић Михаило, такав. У своме дому добио је све оно на чему је почивао његов земаљски живот. Од тада до данас остао је веран тим темељима наше свете вере и Цркве – поделио је Патријарх Иринеј своје сећање на ђачке дане Владике Милутина проведене у монашкој школи чувене светиње, у којој је данашњи поглавар СПЦ у то време предавао.

О Владики Милутину Патријарх Иринеј слушао је само лепе речи. Никада ниједна жалба од свештеника или мирјана није стигла због њега. Носио је Христа у себи и чинио целог живота оно што Христос жели. Владика Милутин почива у овом лепом храму, чиме потврђује да и даље остаје везан за народ у својој епархији. Он је изразио велико благодарје Владики Милутину за све што је чинио као игуман манастира Каона и први епископ славне Ваљевске епархије, узмоливши га да и он принесе молитве Господу да ова епархија добије достојног му наследника. Нека је блажен пут душе његове и нека му подари оно што је обећао свима који га љубе – вечни покој у Царству Божјем, закључио је Патријарх Иринеј.

Подсећања ради, године 2013., када је Епархија ваљевска јубилеју 17 векова Миланског едикта придружила обележавање 200.годишњице од рођења Његоша и 10 година од канонизације Владике Николаја, Патријарх Иринеј предводио је литургијско сабрање у манастиру Лелић, задужбини Владике Николаја и његовог оца Драгомира. Наредне 2014. године, када су ваљевски крај погодиле до тада незапамћене поплаве, блажене успомене Владика Милутин покренуо је хуманитарну акцију прикупљања помоћи за бројне епархиоте, којима су домови и имања страдали у налетима водених стихија. Патријарх Иринеј преко Фондације “Патријарх Павле” помогао је то богоугодно дело због чега му је Владика Милутин био нарочито благодаран. Такође, првојерарх СПЦ указао је част обележавању стогодишњице Ваљевске болнице својим доласком на тематску изложбу у Историјском архиву. Данас, на рођендан Светог Нектарија, чији је храм у Ваљеву управо једно од дела љубави Владике Милутина, сабрао је под свој омофор духовну децу једног од најугледнијих пастира савремене Српске Цркве како би за њега заједнички узнели молитве. И овај дан верни народ Епархије ваљевске памтиће као посебан у духовном животу овог краја.

Придруживши се сећању на Владику Милутина за трпезом љубави у Епархијском двору, администратор Епархије ваљевске Епископ шабачки Г. Лаврентије рекао је да су дани проведени са њим били празници. Он је био човек који је поникао у “монашкој породици”, уз родитеље блиске манастиру, а и он сам је одрастао међу манастирским зидовима.

Пленио је својим монашким животом, својом духовношћу, искреношћу и добротом. Освајао је срца и душе свих са којима је ступио у контакт. Радује ме што сте дошли у овако великом броју да га се сетимо заједно и чврсто верујем да је наш драги брат Милутин овде међу нама… Мени је посебно срце велико кад видим да је имао толико поштовалаца међу свештенством и народом. Хвала вам што сте дошли да то посведочимо и да га се сетимо – рекао је Владика Лаврентије, пожелевши да Господ српском народу дарује још више људи по лику Владике Милутина.

У знак благодарја Епископ Лаврентије даривао је Патријарха Иринеја иконом Владике Николаја, рад иконописца Тање Ристић из Ваљева. Надовезујући се на речи Владике Лаврентија о Владики Милутину, Патријарх Иринеј рекао је да је он био човек “чије се име није много чуло ван Епархије ваљевске, али је ту где га је Црква поставила светлио светим животом”. Био је човек хришћанских врлина и “живо јеванђеље”. Није много “пуштао вести о себи”, али је чинио све оно што треба да чини православни српски епископ и оставио велики траг. Нећемо га заборавити и слава Богу што имамо такве личности, закључио је Патријарх Иринеј. Архијерејски заменик Епископа ваљевског, протонамесник Филип Јаковљевић, заблагодарио је Патријарху Иринеју, архијерејима, свештенослужитељима и свима који су дошли да принесу молитве за душу драгог нам Владике Милутина.

Владика Милутин је био јака и моћна духовна локомотива која је вукла све нас за собом. Ако дође моменат да се са тих животних шина изузме локомотива, вагони ће по инерцији ићи даље. Ево, Богу хвала, бригом Његове Светости Патријарха српског Г.Иринеја, имамо за администратора Преосвећеног Владику Лаврентија, који добро познаје све нас, многе од нас је уписао у богословију, а многе и рукоположио. У знак благодарности за духовно руковођење, у име свештенства и монаштва Епархије ваљевске поклањам икону Пресвете Богородице да се њеним молитвама молите за све нас и душу Владике Милутина – рекао је протонамесник Филип Јаковљевић. Он је такође захвалио представницима државне и локалне власти, јавних установа и институција, пожелевши да их Васкрсли Господ чува и сва добра подари.

Владика Лаврентије благодарја је упутио и директору Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милети Радојевићу, амбасадору Белорусије Његовој екселенцији Валерију Бриљову, председнику Општине Обреновац Мирославу Чучковићу и градоначелнику Ваљева Лазару Гојковићу. Будући да је однедавно на функцији првог човека Ваљева, Лазар Гојковић није имао прилику да лично упозна блаженопочившег Владику Милутина. Али, како је овом прилико рекао, данашња Литургија и парастос – величанствено сабрање показује колико је он био велики духовник и човек. Гојковић је захвалио архијерејском заменику протонамеснику Филипу Јаковљевићу на указаној части да се активно укључи у организацију данашњег догађаја. “Да на делу покажемо да су држава и Црква две главе једног тела орла, како и стоји на грбу. Да имамо заједнички циљ, а то је да служимо Богу и народу”, закључио је Лазар Гојковић своје обраћање у Епархијском двору.

Да је цео данашњи скуп био у знаку велике братске љубави којом је Владика Милутин био везан са браћом архијерејима, сведоче и речи хвале које је Владика Лаврентије изрекао за епископе учеснике скупа, посебно за, како је рекао, “свог суседа” Владику Иринеја бачког.

Он је заиста човек дисциплине и реда. Учи нас тој врлини. Бачка епархија држи добар хришћански правац, помаже свима нама и учи нас како треба Богу служити и свом народу угађати – истакао је Епископ Лаврентије.

Подсећања ради, овог пролећа, у данима најтежим за Епархију ваљевску, Владика Иринеј са својим свештенством пружио је свесрдну подршку и помоћ крају у ком се, крај Преподобног Оца Јустина, духовно родио.

Ј. Ј.

Извор: Епархија ваљевска