Господин Мирко је отворио вече речима:

“Ове године наша Света Црква прославља 100 година од васпостављања Пећке Патријаршије.

Наиме, 1920. године наша Црква се први пут после пада Деспотовине 1459. године нашла обједињена, као породица, у државним границама тадашње Краљевине СХС-а. У међувремену, као последица трагичне историје кроз коју смо као народ-Црква прошли, десило се и то - да нам је Патријаршија укинута 1766. године.

Обезглављени, и у црквеном и у државном смислу, наш народ је уз манастире Немањића, Лазаревића, Бранковића чувао свој свети етос. Овај етос - да је Пећка Патријаршија место одакле смо добили свој идентитет ,подједнако се чувао у Србији, Црној Гори, Босни, Хрватској, Војводини. Та мала духовна жеравица се крила испод пепела вековног спаљивања свега оног што нас одређује као народ – од богослужбених књига, манастира до светих моштију.

Можда нигде, него као код нас у српском народу, није тако посведочена једна битна чињеница – да је Црква богочовечанска заједница. Црквом живећи, Црквом ходећи, српски народ је носио свој крст Голготе. Преживели смо и шибање, и пљување, и ругање - да би смо пре 100 година доживели и васкрсење. Поново смо, као вековима пре, били окупљени у крилу наше Свете мајке Цркве. Више нисмо духовни сирочићи да би нас сваки талас бацао на своје оштре гребене. Само духовно јаки и свесни, можемо дати одговор искушењу које носи свако време. Свесни толико да знамо једну ствар - да смо као народ упознали свет слушајући Мирослављево Јеванђеље, читајући Цетињски Октоих, гледајући фреске. Васпитани на Псалтиру и Часослову.

И данас, окупљени овде испред храма Светога Саве, осећајући да смо у крилу наше мајке, понављамо речи једног Светог оца из трећег века, Светог Кипријана из Картагине који каже: “Коме Црква није мајка - томе ни Бог није Отац”.

У наставку вечери изведене су народне песме које красе благочестиву душу хришћанску – љубав према Богу, другом, Отаџбини. Рецитовани су, уз музичку пратњу, стихови посвећени трајној вредности – верности у чекању, кроз стихове Константина Симонова.

Обзиром да је господин Мирко један од оснивача Српско-израелског удружења у Крагујевцу, пренос ове вечери је, преко Фејсбук апликације, преношен и у Израел. Из Израела смо добили поруке подршке јер смо, кроз историју, делили исто искушење – дугу историјску одвојеност од својих духовних и државних конституената.

Учесници ове вечери били су: Бранка Рисић, Вера Марковић, Верица Тодорановић, Миланка Глишић, Душанка Фуруновић, Зорица Маринковић, Љиљана Лазаревић, Гордана Миленковић, Круна Димитријевић, Мирослава Петковић, Славица Аџемовић, Снежана Мачужић, Мирко Барјактаревић. Као музички сарадници ове вечери учествовали су Предраг Здравковић – Пека (хармоника) и Радиша Радовановић – Чича (типан).

Вредно је истаћи да је ово вече привукло пажњу и локалних медија. Тако је наша Радио-телевизија Крагујевац снимала цео програм ове духовно музичко-поетске вечери.

На крају програма, испред братства храма, отац Александар се захвалио свима на присуству и учешћу у овом великом јубилеју. Истакнувши важност ових окупљања испред храма Светог Саве, а испод његове фреске која благосиља наш град и сав мили српски род, пожелео још оваквих догађаја, сусрета и дружења.

јереј Александар Мирковић