Непознато је када је живео Свети Фанурије кога данас прослављамо. По предању, мајка му је била блудница и свети Фанурије је обећао да ће помоћи свакоме ко год се буде молио за душу његове мајке. У Грчкој је доста развијен култ овог светитеља, тако да они спремају колач-фануропиту њему у част. Фануропиту Грци носе у цркву, где је свештеник благосиља уз одређене молитве које су штампане у грчким молитвословима (требницима), чин благосиљања фануропите. Након благосиљања свештеник је расеца крстолико, а касније док једемо од ње, молимо се за мајку Светог Фанурија и за оно за шта смо је наменили. Молитва гласи: Помени, Господе, у Царству Своме душу мајке Св. Фанурија, чијим молитвама ...

Након прочитаног јеванђелског зачала, Епископ Јован је протумачио речи апостола Павла и поручио да када бисмо примењивали његове савете онда би свет био другачије место: “Но, не би само свет био другачији, него и човек у њему. Другим речима, човек би постао бољи хришћанин. Да бисмо то постигли, онда унутар себе треба да гајимо плодове Духа Светога о којима апостол Павле говори. Плодови су: љубав, радост, мир, дуготрпљење, вера, нада... Када апостол завршава са набрајањем ових врлина, врло ми је упечатљиво да каже да над човеком, који ове плодове сабира, нема закона”. Затим, Архијереј је поставио питање на који начин се човек може одупрети олујама и проблемима животним: “Свети Оци говоре да се са бурама и нечистим дусима бори невидљивим силама. Да би у души човековој порасла и сазрела било која врлина, рецимо љубав, човек мора да предузме знатан труд како би победио унутрашњу прљавштину. Човек хришћанин заиста мора да се бори и у себи и из себе. Ако се не бори, потонуће је неминовно”. Закључујући своју проповед, владика Јован је говорио о животу светитеља којих се молитвено сећамо: “Таквом унутрашњом борбом борили су се сви свети угодници Божији, међу којима је и Свети и велики Пимен. Велики чудотворац! Он је задобио благодатне дарове Духа Светога и чинио велика чуда. Боље речено, људи су осећали његову духовну страну. Зато су му прилазили и основао је велико монаштво. Такође, таквим животом је живео и Свети Фанурије. Нека би нам Господ помогао да, молитвама свих светих, изађемо као победници из сваког искушења”.

Након освећивања и резања славског колача, уприличена је трпеза љубави и благодарности од стране настојатељице манастира мати Тавите, са својим сестринством мати Исидором и мати Доротејом, на којој су настављене молитве и благодарења.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Лазар Марјановић