У уводном слову, водитељ програма протојереј Срећко Зечевић је поздравио окупљене у име братства Светоуспењског храма и Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована чијим благословом се прослављају једанаесте Госпојинске свечаности. Такође, јереј Срећко се захвалио и уваженом предавачу господину Владану Вукосављевићу и у кратким цртама представио његов рад у српској културној сфери.

Након увода, окупљеним слушаоцима се обратио предавач који је наговестио да ће се његово обраћање тицати вечних питања српског културног и историјског наслеђа: “Значај српских цркава и манастира за српску културу је непроцењив, а за светску културну баштину је веома велики и амблематичан. Овим речима би суштина била речена. Међутим, у оквиру ове теме имаћемо прилике да се осврнемо на поједине околности, догађаје, изворе и корене и све оно што чини обележје једног друштва – његову дијахронијску димензију – кроз живот како индивидуе, тако и живот колектива”. Затим, господин Вукосављевић је репрезентативно изнео историјске податке о обележавању празника Успења Пресвете Богородице: “Празновање овог празника је званично и формално установљено 528. године, по жељи цара Маврикија, који је 15/28. августа, у важном окршају победио Персијанце и од тог дана спомен Богородичиног Успења се слави у целом Православљу. Од 528. године, Успење Пресвете Богородице постаје једна велика тема и символички верски и религијски принцип, који даје значајно обележје хришћанском веровању”. Говорећи о стубовима културе српског менталитета и поимања стварности, министар је истакао концепт Светородне династије и светост Националне Цркве, као два темеља средњовековне српске државе на којима стојимо и дан-данас. Закључујући своје излагање, господин Вукосављевић је истакао да српско културно наслеђе у виду цркава и манастира заузима значајан део глобалног културног наслеђа: “Потребно је нагласити да је велику улогу у очувању српског културног наслеђа имао УНЕСКО, који је на своју листу уносио битне српске монументе – најпре Стари Рас и Сопоћане, а затим и Студеницу. На жалост, на листи угрожених споменика се налазе четири манстира на Косову и Метохији. За сада, те манастире обезбеђују стране трупе. Но, потребно је знати да никакве стране трупе неће заувек чувати оно што је наше, ако ми не будемо знали да сачувамо то и не будемо кадри да породимо мисли о значају и неопходности свега тога. Верујем да ће наши потомци имати свест о томе шта имају да баштине. Морамо се потрудити да повежемо да споменици културе и жива Српска Црква, у којој се и даље дешавају Литургије, крштења, венчања и све дивне ствари које оплемењују човека, нису само споменици материјалне културе, већ основ идентитета који чини део наше душе. Ако свет после нас буде престао да верује у душу, Бога и одрекне се религиозности, поставља се питање због чега је потребно да постоји”.

Предавање министра културе и информисања Владана Вукосављевића

Након предавања, уследила су питања и коментари од којих налазимо за значајно да истакнемо следећи: “Од свих предавача који су говорили на разне теме у оквиру Госпојинских свечаности, министар Вукосављевић по начину излагања, знању, јасној и бриткој мисли, спада у сам врх. Оно што импонује јесте да је овај изузетан човек на све присутне оставио утисак једног дубоко верујућег хришћанина, спремног да расправља на разне теме из српске историје, културе, богословске мисли, реално сегледавајући слику српског народа у прошлости, садашњости и будућем времену”.

Биографија министра Владана Вукосављевића

Рођен је 2. априла 1962. године у Београду. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Имао је неколико студијских боравака у Француској и Немачкој. Похађао је постдипломски специјалистички курс на Правном факултету на тему Међународни уговори.

Након завршених студија радио је у спољнотрговинском предузећу “Универзал”. Био је директор и власник предузећа за промет некретнинама и пружање правних услуга. Од 2002. до 2013. године, био је директор и сувласник предузећа за односе с јавношћу “Logos Public Relations”. Од 2013. до 2016. године, био је на позицији секретара за културу Града Београда. Од августа 2016. године је на функцији министра за културу и информисање у Влади Републике Србије.

За функцију министра кандидовао га је успешан рад на месту секретара за културу Града Београда.

Добитник је различитих признања за допринос развоју културе Републике Србије, добитник је и Краљевског ордена Белог орла.

Писао је текстове за “Правник”, “Књижевну реч” и “НИН”. Био је покретач петиције за оснивање Музеја жртава геноцида над српским народом у 20. веку. Од 2004. године члан је Крунског савета породице Карађорђевић, а био је и потпредседник Управног одбора Задужбине Милош Црњански.

У оквиру Госпојинских свечаности следи још једно предавање:
• 13. септембар: “Србија, држава и Црква, век уједињења” – предавачи: др Немања Девић, истраживач-сарадник Института за савремену историју; проф. др Милош Ковић, ванредни професор на Философском факултету

Лазар Марјановић