Након прочитаног јеванђелског зачала, верницима се обратио ректор Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу др Зоран Крстић и том приликом пожелео добродошлицу свим ученицима, а нарочито онима првог разреда: “Ученицима првог разреда, поред добродошлице и жеље да што пре ухвате школски ритам, желим да наговестим да ће морати да се прилагођавају још једном ритму који је за њих, углавном, нов. То је богослужбени ритам. Дакле, оно што нашу школу чини специфичном, рекао бих да су то та два ритма, неодвојива један од другог – учење и молитва; часови и богослужење. Из та два пута се састоји и наш живот, генерално, али и ваш живот овде у школи. Та два пута се не могу одвојити. Када год неко покуша да то уради, извежбано око одмах у томе види накарадну мисао. Не може се богословствовати без молитве, као што се не може молити без знања. Знање и вера увек у нашем предању иду заједно”. Затим, ректор је говорио о битном феномену међусобног поверења, најпре између старих и младих, а потом и Господа и рода људског: “Требало би да имамо поверења у млађе нараштаје, ма шта мислили о томе. На поверењу се гради живот. На поверењу се гради вера. Ми имамо поверења у Господа, а исто тако и Господ има поверења у нас – то је наша вера. На чему се гради школа? Ученици имају поверења у своје професоре да им они преносе знање које је заиста потребно, важно и спасоносно у вашем животу, а професори имају поверења у своје ученике. Спреман сам да вам са овог места, у име свих професора, кажем да имамо поверења у вас. Оно што вам предајемо и како живимо у овој школи јесте за вас спасоносно. Можда у овом моменту не можете да сагледате све елементе, али полако, кроз живот ћете схватити оно што сада не можете да примите”.

Беседа протојереја-ставрофора проф. др Зорана Крстића, ректора Богословије “Светог Јована Златоуста” у Крагујевцу

Након заамвоне молитве, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован се, заједно са професорима и ученицима, помолио да Господ сачува ученике од “напада непријатељског, да их сачува у православној вери, и у свакој побожности, и чистоти у све дане живота њиховог, да напредују у знању и у вршењу заповести Божијих, да тако припремљени прославе пресвето Име Господње и да буду наследници Царства Божијег”.

Лазар Марјановић